Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 28 tamo dok se pamti, nij e bila nerotkinja. 2 ARKO Od toga se moraš osloboditl. Čovek živi ne samo kako bi hteo nego i kako mora* DANICA Umoran si. Sve trepčeš da ti se ne svedu oči. A ja se raspričala. Postelja ti je spremljena. Hajdę. Bj_če skoro ponoć, je li? 2 ARKO Bogami, za dvadeset minuta. /Lupanje na vratimą/, ŽARKO Ko je sad u nedoba? /Digne se, otvori/. NIKOLA Zdravo druže inženjeru. Stiže srečno* ŽARKO Zdravo Nikola. NIKOLA Čuo sam kako grmi mašina. Baš sam zavijao za čoše nove barake. Vo lim ja džíp. Muško. Limuzine su ko nacifrane f raj le. Evo ti, drugai rice Danice, plsamce. Ovog časa donese momčlč tvog komšije. Išao gore u selo po preobuku. Subota, znaš. Dobro neko momče i dobar djak, kažu ovi naši profesori. /Gleda u Żarką/. Da mi takav poraste, ne bih mu dao da bira; ako neče, ugurao bih ga u inženjere. DANICA Mama. Piše učitelj. ŽARKO Sta je?