Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 16 važno. Hoču da ti ispričam do kraja kako je bilo. Videli smo se opet. Opet. Vldjali smo se čitavu tu nedelju dok je on sedeo u Beogradu na nekim konferencij ama. Poverio mi je da se nesrečno oženlo. Drugarstvo iz rata. I da se razvodi. Govorlo je o tome tako uvijeno, maglovito, da sam j a njegove poluispovesti

, njegove nedorečene ispovesti shvatila kao dellkatnost jednog čoveka koji ima obzira prema svorne partneru. A jednog trenutka mi je rekao da bi mu novi brak sa mnom doneo onu pravu radost koju je zamlšljao u svojim fantazijama o ženi kao nerazdvojnom drugu, ravno sebi po kulturi, o ženi koja ima duha, rekao je, koja če moči od kuče da načini pri vlačno mesto, kad dodješ da ti sto i postelja nisu jedlni kontakti, da imaš prijatelja pred ko jim glasno misliš i o onom što je teško ma kome druganrečl. Nikad nlko ni j e tako uspeo da razbije moju skepsu, kad ml se udvara, da če, ako me pobedi, govoriti sasvlm drukči je. Ja nišam devojčlca, ali on je, eto, uspeo da me razoruža, da sve moje otpore nepoverenja uspava i ja sam mu se predala. Obnevidela sam i ušla kao kroz neku slatku maglu sve do juče. Prvo mi je stiglo nekakvo anonimno pismo. "Pazite šta radlte. On je oženj en. Dobro živi sa svojom ženom. Nem ojt

e da nasedate prevarama". I tako dalje. Prijateljstvo. Izvlnlte na tajnosti. Plašim ga se. Malim prstom bi ml polomio kosti. Šut sa s rogatim ne bode i takve slične aluzije« Cinilo ml se, najpre, neinteligentno i da mu pomenem to. Anonimna pisma su ml oduvek bila odvratna 1 smatrala sam da ih pišu nit ko vi, demoni pakostl« Ali posle, kad je ovamo došao, nišam mogla da se obuzdam. Progovorlla sam. Sumnja, šta li, ne znam. Prvo samo u dalekim aluzijama, više u šali. A kad mi se učinilo da sam mu videla nemir u očima, nemir oďotkrivene laži, postavila sam mu otvoreno pitanje. Sakrila sam da je stiglo anonimno pismo. Slagala sam da mi je istinu otkrio jedan njegov prijatelj. On je, čini ml se, posumnjao u tebe. Odbila sam tu sumnju. A kad sam videla da je zbunjen,