Cseri Miklós szerk.: Dél-Dunántúl népi építészete - A Pécsváradon 1991. május 6-8 között megrendezett konferencia anyaga (Szentendre; Pécs: Szabadtéri Néprajzi Múzeum, Janus Pannonius Múzeum, 1991)

Zentai Tünde: A lakóház fejlődése a Dél-Dunántúlon

RAZVOJ STAMBENE KUCE U JUZNOM PREKOOUNAVLJU Glavnije tokove i etapé juznoprekodunavske paorske stambene kuce mozemo izlozili po sledecim tackama: Po arheoloskim otkricima arpadskog veka vecina domova je u tlo udubjena kuca, racvastog krova. Kuce opcenito raspolazu pecima (u manjem broju zidanim u vecem broju udubljenim) ali se u svakoj zupaniji nalazi i objekat otvorenim ognijistem. Kod ovih zadnjih mesto ognja se menja. Ulaz je ili na kracoj ili na duzoj strani. Od velike je vaznosti za razvoj stambene kuce, o kojima brojni arheoloski poveljni podaci govore, kako su u 10-13-om stolecu u Baranji i Somodu izgradeni stanovi nad tlom. U masovnoj meri se podizanje kuca nad tlom u opstenarodnim okvirima ostvarilo tek tokom 14-og stoleca. O tome nas uglavnom ubeduju diplôme o zulumcarenju. Na pocetku kasnog srednijeg veka nestanu "zemnice". U 15-16-om stolecu arheolozi nailaze na ostatke kuca podnoznih greda u zalskoj somodskoj i baranjskoj zupaniji. Istodobno na dunavskoj Nizini, u Sárköz-u su gradili i gradske bedeme. Po oskudnim podacima mozemo pretpostaviti da se pojavila vec dimljiva kuca" dopunjavanjem komoré. Na osnovu tlocrtnog razvoja ukinuce dimljenja, pec (pecna furuna: "kályhás kemence") je znacila revolucionarnu promenu. Pec koja se lozila izvana (time zajedno i soba) je srednjoevropsko postignuce. Sredina 15-og stoleca je znacila u Europi znacajnu epohu pobede peci. U prekodunavskom arheoloskom materialu za vreme 14-og stoleca nailazilo se na vise pecnih crepova. Od 15-og stoleca spasavanje nalazaka i iskopavanja iznelo je veliki broj crepova resetastog ukrasa, gledem mazanih, varijante bez gledi, i loncastih (recima Gebharda rustika). Na zalost zbog minimálna seoska iskopavanja Prekodunavlja, informacije su nedovoljne i nesigurneu- pogledu upotrebe pecnih plocica (-seputa), i o nhihovim kucnim okolnostima. Nasuprot znatnih pouka u oktricu na podrucju Velike Nizine, mozemo se oslanjati na prelazno stanje razvoja sobe sa furunom kako u Sarvaly-u (vespremska zupanija), tako u Eti (Ete, tolnanska z.). Period turske najezde, tacnije od sredine 16-og do pocetka 18-og stoleca, karakteristise zastoj i oskudica podataka. Na podunavskim oblastima kao i na teritorijama Velike Nizine, verojatno za to vreme nestaju peci (furune) i predaju svoja mesta nizinskim pecima, izgradenim od blata i zivica. O novovecnim prilikama posle oslobodilacke bőrbe Ferenca Rákóczi, raspolazemo znatnim pismenim podacima. Izvori iz 18-og stoleca govore o opcenitoj rasprostranjenosti sobe sa furunom na podrucju zalskih brezulajaka i to, na takav nácin da su pored komorske ili beskomorske dimljive kuce izgradene sobe sa pecima. Od dimljive kuce, postace dimljiva kuhinja, a prostorija raspolaze posebnim ulazom sa dvoristzta. Viseulazni tlocrt se prostire do Dunava u 18-om stolecu. Na granici kuéa pecima i furunama nalazi se "doh" (stub bez podnozja, masivno i zdepasto izradeno) kője se od Mezőföld-a preko Baranje do Drávaszög-e moze popratiti. Znacajnu promenu je donelo za paorsku kucu u 18-om veku uvodenje dimnjaka. U tolnanskoj zupaniji ga pozuruju vec 1725 godine. Rasirenje slobodnog dimnjaka postepeno potiskuje dimljivu kuhinju prema zapadu. Do kraja 18-og veka reka Sip postaje pogranicna linija a u Podravini doseze i sredinu oblasti Ormánság-a. Dimnjakom zajedno se primecuje udomacenje centralnog ulaza. Sirenju dimnjaka su doprineli vatrogasni i sluzbeni propisi kao izradeni efektivni planovi zidanja kuca za Schwäbische Türkei kolonista. Istodobno ovim procesima pod uticajem oskudice drva i centralnih gradevinskih propisa pocinje opadanje drevenog gradenja, pogotovo na istocnim podrucjima. Jasno se vidi da su se u 18-om stolecu povecale postojece, velikooblasne razlike, poreklom iz srednjeg veka, izmedu bregovitog kraja Juznog Prekodunavlja i istocnih nizinskih predela. U 19-om veku na dunavskoj Nizini dominiraju zemljani zidovi (prvobitno naboji). Na vlaznom tlu sredinom stoleca je jos bio znacajan zid sikara na urovljenim stubovima i trscani zid. Kröv je izraden od rogova koje su pricvrstili poprecne grede (szelemen). Pokriven je biotrskom ili nadrugi nacin smestenom krovinjarom. Na kraju stoleca nestaje dimljava kuhinja, kuce su jednoulazne. soba se lozi putem bagljane peci (cubaste peci), a u kuhinji su bile ceste "ispruzene" (ispupcane) peci. Nasuprot tome zapadno od Mecseka do sredine proslog stoleca se obavljala znacajna drvena gradnija, pa u prvom redu varijanta ovoga, kuca drvenog podnozja. Racvasti krovni sklop