Palla Ákos szerk.: Az Országos Orvostörténeti Könyvtár közleményei 8-9. (Budapest, 1958)

100-to naucno predananje u zemalskoj Medicinskoistorijskoj Biblioteci

100-to N X ü C N O P BE D ATAN JE ü ZEMALJSKOJ MEDICINSKOISTORIJSKOJ BIBLIOTECI U predgovoru svoga, naucnog rada pod naslovom : „Madjarske lekarske uspomenc", objavljenog 1929 god. Gyula Magyary Kossá pise sledeée : Spoljni i unutrasnji ncprijatelji Madjarske neumorno su spominjali onaj izvestan madjarski parlog, na kojem nije rasla ni trava ni drvo, negó samo parnolisée i korov. Ove zlonamerne izmisljotine su me silno potstrekavale — veli on — da svojom skromnom snagom i dalje istrazujem uspomene kője se ticu kulturne povesti starih madjarskih lekara. To u toliko pre, jer sam bio uveren, da su ove klcvete mogle dalje ziveti samo s toga, sto mi Madjari nikad se nismo mnogo brinuli o nasoj proslosti, te mnoge uspomene nase stare kulture i dan-danas leze neobradjeno u fascikulama arhiva, u mnostvu privatnih pisama, u relikvijama istorije umetnosti itd. Od ove konstat

acije protekao jo jedan vek, za kője vreme je nesumnjivo doslo do uspesnih i doslojnih postovanja licnih inicijativa radi likvidiranja grehova proslosti, no za organizovano naucno istrazivanje madjarske lekarske istorijske delatnosti sve do sada se pruzala ve oma male mogucnosti. Otkloniti ove nedostatke bio je cilj nasih bigijcnskilr vlasti, kada su posle Oslobodjenja, usredsredjenjem na jedno mesto svih naucnili dela, koja se odnose na istoriju lekarstva, stvorili 1951 godine Zemaljsku Lekarsko-Istorijsku Biblioteku. Za (¡iljeve ove ustanove stavljena je na raspolaganje jedna u svakom pogledu savremena zgrada, ne stedeci pri tome materijalne zrtve. Ova bibliotéka, sa njenim materijalom za naucna ispitivanja, sastavljenim od preko 100 000 dela, -knjiga, dokumenata i diplomapovelja, kao i zbirkom medálja i instrumenata muzeame vrednosti, koje se odnose na lekarstvo i lccenje, postalo je ono jezgro, oko kojeg se ja jedva sest godina skupila jedna odusevljena grupa istrazivaca,