Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-188

188. országos ülés 1907 Julius 1-én, hétfőn. 293 jalnu, nego i na dobrobit pojedinik driigih graria. Ja zato nebi metnuo naslov jednostavno: uredjenje sluzbe, jer to bi dolikovalo za kakovu naredbu, koja bi se izdala za stvornicu papira, cukora itd., ali ne za jedmo poduzece, kője javnoj svrsi sluzi i kője imaele posebniin statitima odredjenu SYU mogucu odgovornost svojih cinovika napram tomu javnomu poduzecu. Gospodo moja, ja imadem jos jednu pro mjenu za sani naslov. Ja mislim, da rijec: zeljeznicka sluzbi nije zhodna, jer kazati zeljeznicka mozda bi se moglo jos nekako snasega gledista. Ali gospodo moja, s vasega gledista mislim, da se ne bi smjela ostaviti ta rijec u naslovu, jer vi praviti razliku, distinguirate dvije vrste zeljeznica: jedne drzavne, kője su javne, a za druge kazete da su privatne. Kad vec stojite na tom stanovistu, onda metnite to i u naslov. Visoki sabore, drzim, da bi mi morali zabtjevati ovaj moj ispravak i radi tóga, jer uzmite slucaj, sko jedanput bude madjarska pravila drzavne zeljeznice u Hrvatskoj kője ce dobiti naslov: jadne drzavne zeljeznice, ako se to poslije 10 god. gogodi, da li ce ovaj zakón vrijediti i za one zeljeznice? Sve to treba priskrbiti u zakonu, jer zakón se nepravi za godinu dana, nego za vise godina, pa se stoga mora zakón praviti promisljeno i osigurati za buduenost. Visoki stbore, kad je tomu tako, onda ja mislim da gospoda zastupnici nece imati nista protiv tomu, ako mi u ovaj naslov stavimo mjesto rieci: zeljeznicke sluzbe, sluzbe: drzavnih i privatnih zeljeznica. Ja sam, visoki sabore, ovaj naslov zakonske osnove dugó proucavao i nastojao, kako bi ja pronasac kormulu, koja ce odgovarati casti i dostojanstvu zakona, a koja ce ipák u bitrosti i suätini biti ono, sto sam zakón u sebi sadrzava, pak sam pronasao da bi bialo dobro, ako se u naslov stave jos dvije rijeci, naime kad bi se stavilo ovak. Zakón o sluzbenoj uredbi za svekolike zeljeznicke namjestenike. A zasto? To sam, visoki sabore, nadodao za to, jer ja mislim, da svaki zakón, koji se stvara, mora biti jasan i neka se tocno znade, za koga je taj zakón opredijeljen, jer to slijedi iz definicije samoga zakona, naime zakón, kako svi pravnici znadu, sastoji u utóm, da zakón predpostavlja neku dobro promisljenu odredbu od zakonodavea na vise godina. Elnök: A képviselő ur most már a törvény lényegét akarja közjogilag és alkotmányjogilag magyarázni s e czélból közjogi fejtegetésekbe bocsátkozik. Minthogy ezek meghallgatására sem időnk, sem módunk nincsen, a szót tőle megvonom. (Helyeslés.) Gr. Thorotzkai Miklós jegyző : Surmin György! Surmin Gjuro : Ja mislim, da cu ja sa svojim predlogom najbolje odgovoriti onim intencijama, kője su izbile iz nrjerodavnik usta u generalnoj raspravi, gdje se reklo ono, sto zakoni traze od zeljeznica i kako se sa zeljeznicma imade postupati. Ovaj naslov, predlozen po odboru, mislim, pravosudnom, jest takav, da ne odgovara faktieno onomu, sto su imali na umu oni, koji su tu zakonsku osnovu slagali. Ja predlazem, neka se taj naslov izmjeni ovako: Neka se citav ovaj naslov, kako ga predlaze odbor pravosudni, brise i neka se metne mjesto tóga: Zakón, kojim se normiraju prilike izmedju zeljeznickih preduzetnika i onih, koji se u zeljeznickoj sluzbi nalaze bez obzira na to, da li je to zeljeznicko poduzece svojina drzavna ili privatna ili svojina pojedinca. koji su na to zakonom ovlasteni, ako to zeljeznicko poduzece stoji na podrucju kraljevina krune sv. Stjepana. Ja cu biti slobodan, da obrazlozim svoj predlog i da obezkrijepim predloge mojih drugova. I ako je moj predlog malo siriji, ja cu dokazati, da odgovara potpunoma intencijama sastavljaca ovoga zakona, na kője oni kao da su zaboravili kod sastavljanja naslova. Ja se nádam, da ce gospodin izvjestitelj predloziti, da se onaj dio u rijeci »Törvényjavaslat« brise, a onda da ce ovo visoko tjelo prihvatiti jednu od predlozenih modifikacija vec jjrema tomu, koja ce mu se najbolje svidjeti. Ja u svom prcdlogu kazem najprije, da ovaj zakón imade narmirati prilike izmedju zeljeznickih poduzetnika i onih, koji su u zeljeznicarskoj sluzbi. Zasto ja to predlazem ? Ja to predlazem za to, jer je intencija onih, koji su ovaj zakón iznijeli, bila ta, da se ovim zakonom normiraju odnosi izmedju poslodavaca i onih, koji obavljaju sluzbu. Ovaj kratki naslov, kako ga je predlozio pravosudni odbor, ne odgovara tim intencijama. Ovo, sto ja kazem, odgovara onomu, sto je vlada kazala, i premda je malo nesto opcenitije, nesto dűlje, odgovara ipák interesima samoga stvaranja zakona. Kad ne bi tako bilo, onda bi ja sam mogao juistati na ono, sto je ovdje predlozeno kao jednostavna oznaka »Törvenyjavaslat«, kad ne bi intencije sastavljaca citave zakonske osnove bila ta, da se izbrise onaj karakter, koji se hoce dati rijecima »o zeljeznickoj sluzbi«. Ja sam uvjeren, da u óvom visokom tjelu néma ni jednoga clana, kojemu ne bi bile poznate intencije obrazlaganja nekih paragrafa, i za to drzim, da ne bi nitko mogao biti takav, da sve ovo jednostavno mimoidje bez ikakovog uvazavanja ovoga inoga predloga. TJvazavanjem ovih nasih predloga, uvazavalo bi se ono, sto je bila intencija zakonodavstva, kad je donjelo ovu zakonsku osnovu. To je jedan dio moga predloga, da se naslov pravosudnog odbora potpuno brise. Drugi dio moga predloga ide za tim, da ne treba paziti, kakvi odnosaji postoje izmedju namje-