Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-188

188. országos ülés 1907 Julius 1-én, hétfőn. 291 cama, ali ja upozorujem na to, ako je tomu tako, da je to trebalo u samom nasloTu kazati, da nije bilo razloga, da se to ne réce u naslovu i da se u tom pogledu naslov dovede u sklad s osnovom. Ovo stanoviste, visoki sabore, kője sam ja u pitanju naslova ove zakonske osnove iznio, drzim, da je jedino izpravno pored svik izpravaka i predloga podnesenih sa strane mojih vrlo postovanih predgovornika. Jer kud bi nas dovelo i nebili se jjrotivilo upravo niojim reeima, kője govoriin o nuzdnosti bistrocé kod na-űova u zakonskini osnovama. Éber Antal: Nem értjük, olyan gyorsan beszél! Popovic Dusán : Kad bi mi primili koji od ovik predloga, jer ova sumnja ovdje izrazena, ova nejasnoca je daleko veca, ako se stvar jos vise specificira i usvoji, koji od predloga vrlo postovanih predgovornika. Ja se ne lazem stim izpravcima, jer njima ova zakonska osnova postaje jos gora i to zato jer su izpravei mojih postovanih prvgovornika jos specijalniji, jos uzji. i pojam koji oni sadrzavaju, daje jos daleko vise prilika komentiranju, sumnjama i nagadjanju o tomu, sto je zakonodavac u naslovu htio da kaze. Hédervári Lehel: Hadd el Dusán! Ne figurázz Dusán! Popovic Dusán : Zato visoki sabore, bit ce najbolje, ako se ja i slazem s njekima od mojik predgovornika, ako i ne u stalnom obrazlozcnju ipák moram izjaviti, koliko god ne mogu j>rihvatiti ni jednoga predloga mojih predgovornika, cla isto tako ne mogu prihvatiti ni ono sto je odbor donio i to iz istih onih razloga, iz kojih no mogu glasovati niti za predloge postovanih mojih predgovornika. Visoki sabore, ako sam ja za vrijeme ove rarazprave za koji cas bio u tom jjogledu u sumnji i pristupih eak sa uz ovaj, sad uz onaj predlog, to sam ucinio zato, sto sam mislio, da cu time mozda izbjeci tomu naslovu i mozda u samoj debati nadoci na bolji naslov. Hédervári Lehel: Dusán, Dusán! Popovic Dusán: Na ono sto oznaeuje riec »törvényjavaslat«, da cu dotjerati do tóga, da mogu náci za naslov onu potrebnu obcenitost, koja se traziti mora. Ja priznajem, da se u tom pogledu moje nade izpunile nisu i ja izjavljujem, da ne odobravam, da se pitanje naslova uredjuje sa gledista teritorijalnog polozaja zeljezr.ica, nadalje ja ne odobravam, da se pitanje naslova uredjuje sa gledista odnosaja cinovnika i namjestenika kod zeljeznice. Ja ne odobravam, da se u pogledu naslova pravi razlika izmedju onih koji su stalno i privremeno namjesteni. To ce nas odvesti previse daleko (Zaj.), i na toj nácin necemo nikada doci do tóga, koji je naslov izpravan. Éber Antal: Nem igaz! Popovic Dusán : S takovim argumentacijama ja drzim, da se premasuje cilj i intencija zakonotvorca. Elnök (csenget): Figyelmeztetem a szónokot, hogy eltér a tárgytól, bármilyen ügyesen igyekszik is azt elpalástolni. Kérem, méltóztassék a tárgyhoz szólni és ne vitatkozzék társaival határozati javaslataik felett! (Helyeslés.) Hédervári Lehel: Maradj a tárgynál, Dusán! Popovic Dusán : Visoki sabore! Meni nije ni na kraj pameti, da polemiziram sa kojim od postovanih predgovornika. Ja sam samo duzan bio, da sam iz sebe pred visoki sabor, iznesem one misli, kője misli, one sumnje, kője sumnje sam drzao da iznieti moram ako hocu da valjano obrazlozim ono, sto predlazem. Hódy Gyula: Magad sem hiszed el! (Az élnölci sséket Návay Lajos foglalja el.) Popovic Dusán: Ja molim, da mi, visoki sabore oprosti, ako sam u tom pogledu irnao iste misli, kője i inoji predgovornici, to samo znaci, da sam ja cijelu stvar savezno promatrao. Zato neka mi bude dojmsteno, da pogovorim zakljucnu riec i da zavrsim. Polemizirati meni nije srvha, ako mi to po poslovniku i prijjada, a nije mi svrha zato, jer sam tvrdo uvjeren, da su svi clanovi ove visoke kuce dosli do istog osvjedocenja, da svi ovi podneseni izpravei ne odgovaraju svojoj svrsi. Zato se i ja, visoki sabore, mogu zadovoljiti time, da neprestano govorim o törvényjavaslat, o kojoj moram svoje misljenje iznieti i proti kojoj moram zauzeti najelegicnije stanoviste. Pitam ja, visoki sabore, nebi li ja morao sve ovo, sto govorim o naslovu, iznieti i onda, kad nebi bilo nijednog predloga s ove strane. (Zaj.) Nije li prirodno i ne moram li doci na to, da kazem, ako ovaj naslov nije dobár i ako ne odgovara tendenciji zakonske osnove, da kazem sam jedan naslov, koji ce bolje odgovarati samoj osnovi. Ja moram izjaviti, da sam i sam dosao i morao doci na misao, je li zeljeznicki cinovnik po svom karakterű pravi cinovnik ili radnik, ja bi sam moram doci na misao i na pitanje, nije li bolo mozda od jjotrebe, da se to u naslovu réce, ja moram doci na misao, nije li oznaka jjrava i duznosti ona, koja ima da dodje u naslov. Ta svaka riec zakonske osnove upucuje nato, kako ima bit sastavijen naslov. Na sve te misli, na sve te moguenosti i sumnje ja bi i sam morao doci, nu ako sam medjutiui po neki puta u tom praveu indirektno odgovorio nekomu, koji je govorio prije mene, ja drzim, da to nije moja pogrijeska, jer ja govorim nejírestano o naslovu ove zakonske osnove i obrazlaäem stanoviste svoje prema ovoj zakonskoj osnovi, a ako pri tom srusim ili pobijem koji razlog, koji je prije mene iznesen, onda sam tu nehotice ucinio dobru stvar, jer 37*