Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-188

188. országos ülés 1907 Julius 1-én, hétfőn. 281 posto je i gubitak tóga poduzeca od jednih i od drugih. Ja sam prije glede zastupnika Zagorca kazao, da je on nzeo za podlogu svog predloga sve ono, sto stoji u nagodbi, te je on bjelodano dokazao na temelju nagodbe, da su zeljeznice zbilja zajednicke. A kad to veé temeljni zakón tvrdi, tim prije bi to morao usvojiti naslov ove zakonske osnove o sluzbenim odnasajima privatnog i zajednickog poduzeca, odnosno poduzeca kraljevine TJgarske i kraljevine Dalmacije, Hrvatske i Slavonije. Ja dakle ponovno preporueam postovanom domu najtoplije svoji predlog. Elnök : Szólásra ki következik ? Gr. Thorotzkai Miklós jegyző : Pribicsevics Szvetozár. Pribičevič Svetozar: Ja sam ustao, da jtredlozim naslov ove zakonske osnove. Ja imadem isprarak zato sto mi se nesvidi, da jedna tako velika stvar ima tako mrsav naslov. Netrebate se, visoki sabore, varati! . . . (Zaj.) Elnök (csenget) : Csendet kérek! Pribičevič Svetozar: Naslovi pojednih zakona nisa tako sitna stvar, kao sto se misli i kao sto su mislili sastavljaci ove zakonske osnove. Naslov treba sadrzavati znacaj cijele osnove. Nemoze se prihvatiti stog gledista ovakav naslov, koji jjredlaze odbor. Naslov mora odgovarati sadrzaju i mora izraziti temeljna nacela, koja prevejavaju citavu zakonsku osnovu. Ja tóga ne vidim kod naslova predlozene zakonske osnove. Ja kod naslova predlozene zakonske osnove vidim, da je on sasvim manjkav, ja vidim tek, da se taj zakón zove »Zakonska osnova o uredjenju zeljeznicke sluzbe.« Misiim, da ovaj naslov ne samo da ne sadrzaje nikakove temeljne misli, koja provejava zakonsku osnovu, nego da ne sadrzaje za pravo nista, jer se ovdje namanje radi o toj zeljeznickoj sluzbi. Pa ipák, prém da se u ovoj zakonskoj osnovi ne radi o zeljeznickoj sluzbi, dosla je ta zeljeznicka sluzba na celo same zakonske osnove. Ja znadem, da imade takovih zakona, kod kojih, kad se spomene naslov, gdje se po prilici snade, sto sadrzaje taj zakón, kakove ideje provejavaju taj zakón, cim se j)rocita naslov, znade se, sto hoce taj zakón. Kod ove zakonske osnove, kad se proeita naslov, ne ceté imati nikakvog poimanja o samom zakonu; a ja drzim, da to najnianje sluzi na east samom zakonodavnom tjelu. Ja, kad nisam zadovoljan s naslovom, kako je predlozen po saborskom odborn, koji je izradjivao ovu zakonsku osnovu, onda dakako moram sam nastojati, da donesem növi naslov, koji ce odgovarati onoj ideji, koju ja imadem o naslovu jednoga zakona, i koji ce odgovarati samom stanju stvari, ili moram da akceptiram koji od naslova, sto su ih predlozili moji saborski drugovi. No ja nocu uciniti ovo drugo, ja ne mogu prihvatiti nijedan od naslova, predlozenih s ove strane visoke kuce. Ja KÉPVH. NAPLÓ. 1906 1911. XI. KÖTET. bi se rado pridruzio kojemu od postovanih mojili drugova, ja bi im rado ucinio ljubav, da prihvatim, koji njihov naslov, koji su oni predlozili, ali ne mogu, jer drzim, da ni ti naslovi ne odgovaraju onomu shvacanju, kője ja imadem o samon naslovu. Kad bi naslovi mojih drugova odgovarali tomu shvacanju, kad bi barem priblizno oznacivali sam duh zakona, onda ne bi bilo razloga, da ja predlazem posebni naslov. Ovako, kad sastavljaci nijesu takovih naslova izradili, kad nijedan od postovanih mojih drugova nije predlozio naslova, koji bi odgovarao mojoj ideji o naslovu jednoga zakona, onda moram ustati ja i predloziti takov jedan naslov, koji ce u najtanje tancine odgovarati samoj stvari, prém da mi je jako zao, sto tine odugovlacujem ovu raspravu. Ovaj naslov odgovarat ce stanovistu, kője ja zauzimljem, u pogledu naslova jedne zakoske osnove. I ja drzim, da bi sa stanovista postovane vecine ovoga sabora mogao ovaj naslov biti prihvacen, jer ni u cem, — ozim mozda u jednom jxitanju — ovaj naslov ne ée smetati poimanju vecine ovoga sabora. Ja sam u naslovu, koji predlazem htio takodjer da kazem, da taj zakón radi o uredjenju sluzbovnih odnosaja kod zeljeznica. No ja ne stajem tu jer drzim, da time jos nije mnogo receno, da nije receno nista. Moram poci malo dalje i precizirati jos samu misao, koju sam ovdje razlozio, i onda u samom naslovu tu misao do kraja provesti. TJpotrebko sam izraz »zakonska osnova o uredjenju sluzbovnih odnosaja«, ali ja ne stajem tu, nego idem dalje i govorim dalje, kojih se odnosaja tice ovaj zakón, koji uredjuje sluzbovne odnasaje. pa sam kozao, da je to »uredjenje sluzbovnih odnosaja namjestenika drzavnih zeljeznica*. U samoj zakonskoj osnovi govori se naime ovdje o namjestenicima i ja pridrzajem taj izraz, jer odgovara onomu stanovistu, kője cu ja concedirati vecini ovoga sabora. Ja cu naime tangirati u naslovu samon pitanje o tom, kakova je karaktéra sama zeljeznicka sluzba, kakovog su karaktéra same zeljeznice — dali su karaktéra javno — pravnog ili imadu privatno pravni karakter. Posto sam vidio, da vecina ovoga sabora zajedno s mjerodavim faktorima stoji na stanovistu, da su zeljeznice privatno poduzece, to ja nemam razloga, da tóga stanovistu, onda drzim, da tomu moramo dati izrazaja i u samom naslovu zakonske osnove, da ne moze doci nikada do sumnje o tom, kakova su karaktéra same zeljeznice, sto se po samom naslovu, predlozenom u redakciji odborskoj, ne moze znati. Ja sam za to u naslovu, koji cu ja predloziti kazao: Zakón, koji imade da uredjuje sluzbovne odnosaje namjestenika zeljeznickih, ali sam onda odmah dodao: Namjestenika ze36