Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-180

512 180. országos ülés 1907 j imade svoj politicki jezik, Ugarska magjarski a Hrvatska hrvatski. Evidentno je prema tomu, da nemoze biti u Hrvatskoj na temelju ove nagodbe nigdje ni privatnog ni drzavnog javnog poduzeca, gdje sluzbeni jezik nebi bio hrvatski. Podsjetit cu vas i na ovo: bas sam si zabiljezio jednu izjavu ministra Szélla koju je on izrekao u velikaskoj kuci, da je najme u Hrvatskoj magjarski jezik deposetiran, jer niti organi zajednickih ministarstva, niti cinovnici zeljeznicki, ősim hrvatskoga ne smiju rabiti drugoga jezika. Ja molim g. drzavnog tajnika Szterenya, da si to mjesto nadje u magjarskom tekstu — tako je govorio Széll prije cetiri godine! Ja drzim, da su moji predgovornici vec mnogo i to bas meritorno dokazali, da je hrvatski jezik nasa svetinja, koju nam nece ősim Boga nitko moci űzeti (Tako je), pa necu o tom da dűlje govorim, nego bi rado, da se samo osvrnem jos na onaj §. 46. nagodbe, koji govori o namj esten ju domacih sinova » Godine 1868« kod sklapanja nagode izjavio je sam Deák, da Magjari ne zele dobiti sluzbe Hrvatskoj, a Hrvatska je deputacija izjavila, da Hrvati ősim kompetencije, koja ih ide kod hrvatskog ministarstva i kod hrvatskib odsjeka zajednickih ministarstva izvan svoje domovine ne aspiriraju ni na kakove sluzbe. Ovoje bila izjava Deakova. A gledajte danas poplavilisu nas madjarski cinovnici na zeljeznicama hrvatskim. Od sedam hiljada ima ih ne znam koliko tri ili cetiri hiljade njih, koji znadu hrvatski. Znadu pozdraviti s jednom dvije rijeci, ali ne razumiju i ne znadu govoriti. Ne znam da li ih je 1000, koji znadu i to su obicni radnici, ali kod cinovnictva su rijetki, kano bijele vrane. Dakle gosjrodo budimo pravedni i iskreni, a nemojmo sa kojekakovim sofisterijama odbijati ono sto je naravno i jasno, nego drzimo se necega, sto je pozitivno. Imamo pozitívan zakón, pa zaste da vi radite proti zakonu, za koji su se vasi ocevi i predji borili skupa snasima, koji su zajednicki utanaeili. Zar da se mi, djeca njihova, koljemo ? Zasto ? nisu valjda oni bili kakove suske buske, valjda su oni znali sto rade. Znali su da mi mozemo samo u slozi i u medjusobnom mirnom radi prosperirati i zivjeti. Ja sam jedanput ovdje doviknuo ono: Divide et impera. Mi se borimo, a sto rade treci? Mi zelimo posteno i iskreno bratsvo, a vi ne priznajete nama nasa prava, nego namih uplivom tudje bog zna kakove makinacije zelite oteti. Ako to uéinite naici ceté na takav odpor i nastat ce takav duboki jad izmedju vas i nas, da se nikada vise sastati ne éerno. Jos cu vam kazati, kako o tom sudi jedan, koji nije niti Madjar niti Hrvat, jedan PML, kojega je spomenuo, ako se ne varam moj drug dr. Magdic. Ja cu vam samo procitati jedan izvadak, da vidite sto on véli o hrvatskom jeuníus 20-án, csütörtökön. ziku na teritoriju Hrvatske i Slavonije. On, koji je proputovao cijelu Bosnu i Hercegoviim i druge , krajeve, i koji je bio u Zagrebu generál, ako se ne varam, a zove se Adolf vitéz Latterer jJemeniti od Lintenburga napisao je sada ovog mjeseca u jednom clanku beckih novina »Reichspost« — da bi u slucaju ratnih operacija bilo neobhodno nuzno, da svuda na zeljeznicama u Hrvatskoj vlada hrvatski jezik i medju ostalim kaze (olvassa): »In KroatienSlavonien finden wir ein geschlossen einsprachiges Gebiet, auí welchem von dem kleinsten Gemeindeamte bis zur La/ndesregierung in allén autonómén und gemeinsamen Aemtern nur eine Sprache praktisch und auch gesetzlich anwendbar ist. Dieses einheitliche Sprachgebiet erscheint durch die anliegenden Länder Dalmatien, Bosnien und die Herzegovina, Montenegró, Sandschak ISÍovibazar mit dem nördlichen Theil von Macedonien und endlich durch Serbien riesenhaft erweitert und ist sonach bedeutend grösser, als das rein magyarische Sprachgebiet Ungarns. Es ist alsó natürlich und für jeden Menschen klar, dass die Heeresleitung im Falle kriegerischer Operationen auf diesem Gebiete bloss mit einer Sprache, der serbisch-kroatischen rechnen soll, sonach — da der Fali, dass die krieegrischen Operationen gegen die Kroaten gerichtet sein könnten, ganz ausgeschlossen ist — die kroatischen Truppén in erster Linie Verwendung finden würden und beim Oberkommando, dem Generalstab und bei den TrupjDenkommandanten kroatisch sprechende Offiziere und Hilfsorgane eingetheilt werden müssten.« Kajvise on govori glede zeljeznica i kasnije kaze, kako bi grda pogrijeska on strane madjara bila, kad bi zbilja jirodrla ova osnova i kad bi se kod zeljeznica u Hrvatskoj madjarski jezik kao sluzbeni uveo. On navadja pojedine slucajave, ali za nas i za nase sporazumljenje, sto je od vaznosti, procitao sam. Mi kada bi dozvolili i rekli pa dobro, neka ta zakonska osnova prodje i mi cemo nas jezik jíogaziti nogama, mi tada kao posteni ljudi ne bi smjeli i ne bi mogli niti u ogledalo jtogledati se, a kamo li se jDovratiti kuci. Ne mi tóga ne mozemo, i prije bi moralo sa onoga mosta na granici skociti u Dravu, nego li bi ja dosao u Hrvatsku i rekao: ja popustam, ja ostavljam nas hrvatski jezik. (Taps a jobb középen.) Ja sam g. Szterenyu glede onoga, sto je on spomenuo o privatnim cinovnicima jedan spis, dokazao sa protivnim sjjisom, koji je jaci od onoga, da to ne stoji. Ali ja nisam cuo, da je gospodin Sztereny bilo őime dokazo, da se j3rivatni cinovnici mogu sluzbeno sluziti magjarskim jezikom u Hrvatskoj, jer to bi onda spadalo na autonomiju i mi bismo imali pravo odrediti, kojim jezikom da se sluze.