Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-174
fik. országos ülés 1907 június 13-án, csütörtökön. 243 progovori. Mozda bi se onda i oni postavili na stanoviste prava, pravednosti i ustavnosti, na sta noviste onoga muza i velikog patriote, kojega je citirao moj prijatejj Magdic, a to je stanoviste Kossutha Lajosa. Nas je ovdje cetrdeset hrvatskih delegata, koji zastupamo kraljevinu Hrvatsku, i mi dodjosmo ovamo, da sudjelujemo u zajednickom radu dizanja nase zajednicke drzavne zgrade i da TI toj zajednici uredimo medjusobno odnosaje tako, da bude dobro i nama i vama. Ali ako vi mislite primiti ovu zakonsku osnovu i snjom zajadno § 4., ako mislite, da ceté time, sto ceté nas nadglasati, jer ste u vecini, necto postici onda se varate i ja drzim, da to absolutno necete módi opravdati, niti postici svere, za kojom tezite. Ja pitam, zasto gospoda s one strane ne ustaju i ne govore, zasto da neiznasaju svoje razloge. Ja drzim, da tomu nemoze biti nista drugo nego to motivom, da se vecinom . . . Supilo Frano: Nasiljem. Brlic Vatroslav: . . . nesto provede, sto nije zakonito, (Taps.) ja drzim, da ovo stanoviste nije korektno, da je ono posve krivo i da ono nije parlamentarno, tim vise, sto se ovdje bas kosi ova zakonska osnova o zeljeznickoj pragmatici sa nagodom, a ja drzim, kad se radi o nadodi, da tu nemoze biti pitanja nadglasanja. (Tahó je!) Jer sto involvira nadglasanja? Involvira povriedu temeljnog zakona. To nadglasanje znaci u ovoj visokoj kuci pociniti protuzakonje. Supilo Frano: »Justiz Mord.« Brlic Vaíroslav: To znaci Justizmord u politickom jaoglodu. Pitam ja, dakle, vecinu ovaga sabora zasto su se izbrisali njegovi govornici, zasto oni nece da udju u debatu, a i da nam razlozima u ruci pokazu, da smo mi na krivom stanovistu, da nase stanoviste nije zakonito i da mi trazimo nesta sto se kosi sa zakonom, sto se kosi sa zajednicom, sto se kosi sa medjusobnom ljubavi i medjusobnim interesima. Te razloge, ja bi rado cuti i kad bi oni stajali, budite uvjereni, da bi ih mi objektivno uvazili. Mi dosada nismo euli tih razloga. Supilo Frano : Niti cemo ih cuti. Brlic Vaíroslav : Ocito takovih razloga néma, a oni koji su u ovoj visokoj kuci u pitanju jezika s one strane izneseni bili, ti razlozi takove su naravi, da su se kao pleva razprsili, a da nisu mogli nijednoga druga od nas osvjedociti, a drzim, da ni mnoge od one strane ove visoke kuce nisu mogli zadovoljiti niti osvjedociti. Visoki sabore, mi idemo mirne savjesti, mi idemo mirne duse u susre konzekvencijama, kője ce nastati iz ove nenaravne bőrbe, jer istina, mi smo brojno manji, ali smo u pravu jaci. (Tahó jel Nagy taps.) Mi smo stupili ovamo s podpunin pouzdanjem, da ce se nasim pravednim zahtjevima udovoljiti, mi smo stupili pouzdanjem, da ce se zakón postivati i da ce se medjusobnim nasim poznavanjem tako daleko doci, da cemo moci i one stvari, kője su medju nama jos latentne, urediti i tada zajednickim silama u zajednockoj borbi uztrajati, Medjutim sto vidimo? Vidimo, da danas bas oni muzevi, koji su nam pruzili svoju prijateljsku ruku i svojim drzanjem pokazali, rla zele pravdu i pravicu kao i dobre odnosaje s nasom kraljevinom, a sada vidimo, da se ti muzevi drza negativno prema nasim zahtjevima, dapace mogao bi i reci neprijateljski. Magdic Pero: To su becki prsti. Brlic Vatroslav: Ja necu dalje izpitivati, da li se tko god ovamo umjesava, da li tko ima ovdje svoje prste ali ako se tko god i zlorado ovomu sukobu smije, to nismo krivi mi, nego oni, koji su trebali na te prste paziti, oni, koji, su óvom zakonskom osnovom donieri kamen smutnje medjunas i koji hoce dobre odnose izmedju Ugarske i Hrvatske pomutiti. Ja necu imenovati osobe, nije potrebno, mi ih svi poznamo i u ovoj visokoj kuci vec su spomenuta imena nekih, a druge mozemo si misliti. Ja neznam i nevjerujem, da se u ovoj visokoj kuci sa strane vecine nebi mogla svatiti vaznost polozaja, u kojem se nalazimo. Ja nevjerujem, da se nevide nedoglende posljedice bőrbe, koja nam predstoji, ako ova zakonska osnova postane zakonom. Visoki sabore, ja sam podigao ovdje svoj glas, da podprinesem ne mrznju izmedju ugarskog i hrvatskog naropa, nego da trazim ljubav, slogu i medjusobno postivanje, jer samo onda, ako se budemo medjusobno postivali, ako budemo nasa jjrava medjusobno postivali i ako ne budemo trazili u okrnjivanju prava nasu neku osobitu slavu i velicinu, samo tada moci ce se nasa zajednica dovinuti do jakosti i snage, samo tada biti ce nasa zajednica pobjednica u svojoj borbi za slobodu. Ja stoga. prije nego zavrsim svoj govor, apelujem jos jedaupud na vaspoliticki razbor, apelujem na promicavost vasega duha, da jos jednom pokusate, kao patriote i da ovu zakonsku osnovu posaljete onamo, odakle je i dosla i zato predlazem (olvassa): »Da se ova zakonska osnova o zeljeznickim placama, kao i ona o zeljeznickoj pragmatici povrati zajednickoj vladi, neka iz nje sporazumno sa hrvatskom vladom izbrise sve povriede ugarsko-hrvatske nagode, te ju opet donese na stol ove visoke kuce. (Zajos helyeslés és taps a jobbközépen.) I prije nego zakljucim, prosvjedujem jos jedanput, da bi ova zakonska osnova mogla postati zakonom i ogradjujem se protiv tóga. (Zivio! Elénk helyeslés a jobbközépen.) Raisz Aladár jegyző : Modrusán Gusztáv ! Modrusan Gusztáv: Visoki sabore ! Posto jr vrijeme vec znatno po odmaklo, a ja zelim duze 31*
