Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-171

171. országos ülés 1907 június 10-én, hétfőn. 131 kazem obrazlozenje, samo da cujete donekle barem ono iz gravanje u uvodu (olvassa): »Ova osnova stiti do najkran je granice sva prava nainjestenika i osigurava ih. (Nevetés a horvátok részéről.) Magdic Pero: Kad ga objesi, onda je siguran! (Nevetés.) Elnök (csenget): Csendet kérek, ne méltóztassanak a szónokot közbeszólásokkal zavarni. Surmin Gjuro : Nastavlja dalje (olvassa) : »Kazneni postupak pako uredjen je prema redovnom sluzbovanju, u kojem ima i iznimo postupanje. Strajk i pasivna resistencija od strane nam jestenika, naroeito od zajedniökih (opcih) cinovnika pored odgovornosti kaznenog prava, takva su anarhistiena kretanja, koja s temelja ruse poduzetnistvo zeljeznicko i napadaju im najvece njihove koristi.« Dakle, gospodo jedan, strajk — to je samo prvi dio ovoga obrazlozenja — jedan strajk je, kako se ovdje kaze (olvassa) : »oly anarchikus mozgalmak.« (Egy hang balfelöl: Folytassa magyarul!) Nesto razumijem, ali govoriti ne mogu. Elnök: Kérem, ne méltóztassanak közbeszólni! Surmin Gjuro: Dalje ide ovako (olvassa): »Poäto zeljeznice ne sluze samo privatnim poduzecima, nego zadovoljavaju prve drzavne i opce potrebe, te su glavni faktori u obrani otaébine, za to upravo direktno valja podati u ruke ovo oruzje zeljeznickim poduzetnistviina radi pobjede takovih elemenata, koji skrive takove, po drzavu opasne, zloce. Vec i samo uCestvovanje, u kojem strajku ili u pasivnoj resistenciji valja primjereno kazniti, jer se inace ne nioze vec u zametku ugusiti takav, po drzavu opasan cin, koji moze prouzrokovati po nju zr dugó vrijeme nedogledne stete.« Ovo posljednje je istina. Sad kaze dalje (olvassa): »Moralo se je u toj osnovi reci da se ucesnici u strajku ili pasivnoj resistenciji nece vise primati u sluzbu, najvise iznimno neki, ali oni moraju iz pocetka otpoceti svoje sluzbovanje«. Dodje li ova osnova u ruke, recimo, malo nesavjesnijem őovjeku, bit ce to uzasna batina za sve zeljeznicke namjestenike. Glospodo, ja bih razumio ovu odredbu i ovo tumacenje ovoga paragrafa 50. i 33. alinije trece, kad bismo mi zivjeli gdje di'ugdje a ne u drzavi, koja mora ici za svojom slobodom kao i za slobodom pojedinca. Gospodo, ja óu vas podsjetiti, moram vas sjetiti prilika, kője ce Vam dovoljno ilustrirati moci citavi reakcionarni postupak, koji se u ovoj osnovi vidi. Ja sam rekao malo prije, da mi je vrlo zao, da je ovaj törvényjavaslat potpiso ministar Kosut. Zao mi je to zato, jer Kossuth sam svojim imenom gotovo ne moze doci u vezu s reakcionarstvom. Gospodo, ja znam za veliku borbu, koju su Magjaii vodili, ali ja . cu vas sjetiti i danasnje vasé velike bőrbe. I danas vi ocekujete mnogo, ocekujete ustanove slobode, borite se, a ipák ne znate, kako ce se ta borba napokon i svrsiti. Supilo Frano : ITstavne garancije. Surmin Gjuro: Jest, jest ustavne garancije ocekujete i gotovo svaki dan se u kuloarima ovoga sabora pretresa, u novinama se pise neizmjerni broj clanaka, cita se mnogo vijesti, i ocekuje se svaki cas, hoce li te ustave garancije doci. To je gospodo borba za slobodu. Vi imate^ pravo na to, ali to je i duznost vasa. Supilo Frano: Tako je! (Nagy taps a horvátoknál.) Surmin Gjuro: Jest duznost je vasa boriti se za slobodu, ali dok se borite za slobodu, recite mi, mozete li je skracivati drugome, koji ima da podupire i dize interese drzave. (Helyeslés és taps a horvátoknál.) Molim, neka mi se na ovo odgovori i onda cu razumjeti ako kazete, da ne mozete pristati na slobodu ovih cinovnika, onda cu razumjeti da je ministar Kossuth mogao ovu zakonsku osnovu potjjisati. Vi ste, gospodo, u óvom parlamentu strajkali, opravdano strajkali, jer ste trazili svoju slobodu. To je i vasé pravo. Vi ste svojim strajkom stvorili i ex lex, koji je donio drzavi toliko stete koliko gotovo ne moze jedan zeljeznicki strajk. Ja drzim, gospodo, da néma medju nama nijednoga druga, koji bi van mogao zamjeriti taj vas strajk. Supilo Frano: Néma nas nijednoga. (Hangok: Tako je.' Taps.) Surmin Gjuro: Mi smo ljudi, koji znademo i hocemo postivati slobodu svakoga naroda, ali i mi zahtijevamo da i nasa sloboda bude isto tako postivana. Grahovac Mirko: Tako je! Samo to hocemo. Surmin Gjuro: Gospodo, ako vi meni dokazete, da óvom zakonskom osnovom, da prihvatom ove zakonske osnove kakva ona jest, ne strajkujete protiv slobode, onda cu se ja pokloniti i prihvatiti § 4, kako ste ga vi stilizirali. Dokazite mi, da ovo nije strajk protiv slobode covjeka, protiv slobode radnika, jer svaki covjek koj god vrste bio, jest radnik, kad vrsi svoju duznost, dokazite mi to, i onda je moj govor zalisan, onda je nasa borba posve nesavremena, posve nepotrebna. Primite li ovakvu zakonsku osnovu, dokazali ste da u oce ne znate, sto znaci § 4, da ne znate za ustanove § 6, i da ne ceté pratiti i upoznati zakón, kojim se uredjuju odnosaji nasi í vasi. Hódy Gyula: ííasi i vasi. Surmin Gjuro: Gospodo, ja cu vas jos na nesta sjetiti. (Mozgás. Hangok: Cujmo, cujmo! Halljuk!) Ja nemam ovdje pri ruci govora gosp. ministraKossuthaumagjarskom tekstu, ali' imám prilicno vjeran prevod, koji jos.nije naisao na prigovor. Ne cu ga cita ti, nego cu samo 17*