Hajnal Jenő (szerk.): Ötvenéves a Zentai Művésztelep (Zenta, 2002)
METNICKE KOLONIJE U SENT GENEZA PROGRAMSKOG STVARALAŠTVA UMETNIČKE KOLONIJE SENTA Olga Kovačev Ninkov A putini bápliíálliiái rcjUij« run*«: EddLg azt (c 7itircé a kíabataík-tabb .Ugyan* mondj* nWg nviv, mit ábrázol te ►*!TOnt« konipaöcMdB.t Sáfrány: Cd fitazam W *pp«t uca tértim « fc^ecv. Tulujdpc&áppeci ötrliű vártára magy-srizaicA, o*at«. D? ha mAy űg dent Uulya, xoa)d«a<t megejti valaki » palţctd látogatók bivni. fcttfc« IS« *f*UA Wk^i«ü*) Karikatúra Kovač Striko Zoltana i Imrea Safranja, 1952. Izlaz u prirodu, ulaz u slobodu stvaranja Skrenemo li pogled ka početku života kolonije u Senti, nalazimo bitne odrednice njenog kasnijeg zrelog karaktéra, po kojoj ée se razlikovati od ostalih - eksperimentalan, inovatorski i angažovani pristup. Glavni inicijator i osnivač kolonije, akademski slikar i pedagog, tada nastanjen u Senti, Jožef Ač (1914-1990)1 teje osobine, naime, nosio u sebi, a düh vremena i mesta je samo još vise rasplamsavao njegov stav o primamosti moralnog čina u umetnosti. Umesto da ga vreme u komé je živeo, sa stalnim insistiranjem na društveno-angažovanom karakterű umetnosti uništi kao slobodoumnog i kreativnog stvaraoca, ono ga je sa svim svojim dobrim i lošim osobinama izazivalo i inspirisalo. Pri tome je Ač, nezavisno od radnog mesta u školi ili redakciji, permanentno delovao višeslojno - kao likovni stvaralac, kao teoretičar, kao pedagog, kritičar, hroničar, organizator, putnik... Nomad u duši i na delu. Funkcije su se kod njega preplitale i oplodivale dinamično, kako u duhovnom, tako i u fizičkom prostoru vezanom za Vojvodinu (odrastao u Bačkoj Topoli, školovao se u Subotici i Beogradu, oženio se u Senti, većinu svog radnog staža proveo je u Novom Sadu, aii je sve vreme obilazio vojvođanske umetničke podijume), dok je svoj vidokrug saznanja crpio i iz mesta velikih savremenih likovnih dešavanja u Beogradu, Budimpešti, Parizu, Veneciji, Minhenu, itd. (kao likovni kritičar lista „Magyar Szó” redovito je izveštavao iz svih ovih mesta). Odavši priznanje značaju njegovog životnog dela, 1986. godine nastala je stručna monografija sa, za nas, izuzetno važnom bibliografijom, rad istoričara umetnosti Miloša Arsića. Kao i uvek i ovde je ostalo nekoliko nedorađenih, iliti nedovršenih momenata. Jedna od neosvetljenih tačaka Ačovog stvaralaštva je njegova veza sa likovnim kolonijama, naročito kada je u pitanju ova u Senti. Naime, iako je učestvovao u osnivanju i radu mnogih drugih, od početka do svoje smrti stalno je bio prisutan i kao osnivač i kao idejni vođa baš ovdašnje kolonije. Povrh toga tu, je uspeo ostvariti jednu od svojih jedinstvenih zămisli - angažovanu programsku umetnost, pa kao takva ona predstavlja integrálni i neizostavni deo njegovog opusa. Zato se pri sagledavanju istog
