Hajnal Jenő (szerk.): Ötvenéves a Zentai Művésztelep (Zenta, 2002)
METNICKE KOLONIJE U SENT sâm Ač i Atila Centik, a nešto manje i ostali članovi grupe „EK” - Jožef Markulik i Pal Petrik. Integrálni deo ovog projekta su činili i neki od članova kolonije mladih „Csurgó”, koja se raspala upravo 1978. godine, kada u Senti započinje nova faza: Sándor Torok (1936), Hunor Đurkovič (1941), Ištvan Terek (1940), Ištvan Žaki (1942). Tako možemo reći da su fazu angažovane programske umetnosti u umetničkoj koloniji Senta sproveli, uglavnom, članovi nekadašnjih grupa „EK” i „Csurgó”. Oni su posredstvom ranijeg delovanja već imali iskustva i afiniteta sa datom problematikom. Njima su se povremeno, sa manje ili više uspeha, pridruživali Bogomil Karlavaris, Mihalj Novak, Ilona Deák, lies Juhas, István Tari, Valerija Guelmino, Miloš Bajié, Tomislav Sebekovic, Branislav Vulekovié, Laslo Salma, Endre Penovac i Ede Poša. Opis njihovog rada je povodom godišnjice izložbe kolonije u Senti svakom prilikom davao u „Magyar Szó”-u Jožef Ač. Jedan deo ostvarenja je ostao deo kolekcije sencanskog muzeja, a dobar deo se nalazi u vlasništvu samih autóra. Neke od radova možemo videti reprodukovane u retrospektivnim katalozima stvaralaca, kao npr. kod Ača, Markulika, Tereka, ili ćemo ih tek modi videti u monografiji koja se sprema o Petriku, kao i u doglednom vremenu u Đurkovičevoj retrospektivi. Ovi radovi se sadržinski, a često i stilski, jasno odvajaju od ostalog dela opusa njihovih stvaralaca. Često je primetno blagotvorno dejstvo kolektivnog rada. 0 metodu i stilu njihovog rada mogli bi pisaţi tek nakon revizije dela i tekstova, tj. realizacije pomenute izložbe, ali i do tada možemo zaključiti da je izvedba bazirana na tada novim medijima, kao što su objekti i kolaži, sa novim tehnikama, kao što su alternativna grafika i oblici „primarne stampe”, fotografija, neoplemenjeni papir, staklo, drvo, tekstil itd, te da su takode prisutne i klasične forme izražavanja, kao što su crtež i slikarstvo. Kod ovih je karakterističan vid izraza putem ciklusa slika, što pomalo podseéa na prisutnost stripa u svakodnevnom životu. Zanimljivo bi bilo istražiti i dejstvo ovakve komunikacije umetnika i društva sa aspekta mecenature, kao i eventualan nastavak ovakvog delovanja van kolonije u Senti. Sve ovo predstavlja temu jedne sledeée studije. EH 1 Ács József (Bačka Topola, 1914—Növi Sad, 1990.). Izmedu 1934-38. pohada Umetničku školu u Beogradu, potom se upisuje na beogradsku Akademiju likovnih umetnosti. Hiljadu devetsto trideset osme godine prvi put učetvuje na kolektivnoj izložbi u subotiékom „Népkör”-u. Po izbijanju rata odlazi u Bačku Topolu, gde radi kao profesor crtanja, potom radi kratko vreme u Növöm Sadu i Senti - gde se ženi sestrom Jozefa Tota, preminulog mladog Meštrovićevog daka. Krajem 1952. godine biva premešten u Növi Sad za upravnika škole za primenjenu umetnost. Od 1956. do 1980. radi kao likovni kritičar u dnevnom listu na madarskom jeziku „Magyar Szó” - atelje mu se takode nalazi u izdavačkoj kući „Forum”. Literatura: Miloš Arsić: „Jožef Ač”. Novi Sad, 1986, Galerija savremene likovne umetnosti. „Kortárs Magyar Művészeti Lexikon. I. kötet”. Budapest, 1999, Enciklopédia Kiadó. 2 Duránci, Béla: „Umetnicke kolonije”. Subotica, 1989. str. 69. 3 „Magyar Szó”, 1952. VI. 2. 4 „Magyar Szó”, 1952. VII. 24. 5 „Magyar Szó”, 1952. VIII. 10. 6 Gajdos Tibor: „Szabadka képzőművészete”. Szabadka, 1995, 234. p. 7 Duránci, Béla: „Umetnicke kolonije”. Subotica, 1989. str. 68. 8 Stepanov, Sava: „Lokalno i univerzalno u slikarstvu Umetnicke kolonije Sente”. Tekst kataloga. Senta, Gradski muzej i Galerija, Senta - Városi Múzeum és Képtár, Zenta, 1992, str. 1. 9 Herceg János: „A zentai Művésztelep kiállítása”. „Híd”, XVI évf. szeptember 1952, 551. p. Citirano prema: Tripolsky
