Hajnal Jenő (szerk.): Ötvenéves a Zentai Művésztelep (Zenta, 2002)
posetilaca. Smatram da je svako dalje objašnjenje suvišno. JUBILARNOM GODINOM proglasili smo 1957. kada su se na Sendanskoj umetničkoj koloniji slikari okupili ved po šesti put. Koliko li je samo bila plodotvorna ta godina, a i naredna takode! Nemam nameru da osporavam ispravnost tuđih tvrdnji, ali osecam da ukoliko govorimo 0 „zlatnom dobu”, ono počinje pedeset i sedme i traje godinama. Težak je posao hronidara, pošto je bilo mnogo zbivanja koja se sva nude za registraciju. Hiljadu devetsto pedeset i sedme u Voj vodini je véé delovalo šest umetničkih koionija. Pokret je krenuo iz Sente, a ovaj grad je prednjačio i u organizaciji jubileja. Organizatori umetničkih koionija véé su krajem 1956. održali sastanak, na kojem su se sporazumeli o tome da organizuju zajedničku izložbu, savetovanje i da izdaju spomen-knjigu koja de obuhvatiti istorijat umetničkih koionija, materijale sa susreta 1 reprodukcije tvorevina. Proteklih pet godina desto je postajalo temom razgovora i na letnjem logorovanju. Ad je svedodio o ovdašnjem životu i našim osobenim odnosima, a zadatkom slikara proglasio je refleksivni prikaz današnjice. Po Konjovicu, koionija predstavlja odlidan oblik delatnosti i nudi velike mogucnosti za rád. B. Sabo smatra potrebnim davanje ocene 0 likovno-umetnidkom i društvenom značaju likovno-kolonijskog pokreta. I oni iz udaljenijih krajeva takode vide velike mogucnosti u radu kolonije, dók velegradani radije prihvataju razmenu iskustava 1 izradu skica, oni su, sem par izuzetaka, tada ved umetnici-ateljisticari. U Senti se može opaziti vede uzajamno razumevanje izmedu umetnika i publike. Gledaoci prosto navaljuju u novu izložbenu salu. Stanovnici likovne kolonije su delom njeni osnivadi, ved oformljeni slikari, a delom pák pocetnici. Vise mladih vojvodanskih slikara ovde je stupilo na razvojni put. Tője bilo plodotvorno leto, a novinar ovako izveštava o Senti: „Malo je redi, mnogo manje no drugde, no dutanje nadoknaduje obilje slika, ovogodišnji rod. Do 1952. Sendani nisu mogli da vide izložbu slika ni svaké prestupne godine. Hiljadu devetsto pedeset i sedme dvadeset i petoro umetnika u gradu je izlagalo svoja najbolja dela. Otvaranje izložbe predstavljalo je veliki dogadaj, a pre njega pák dvodnevno savetovanje. Ucesnici su analizirali predeni put, tragali za novim mogucnostima. Ustanovili su da je krajolik postao klijalište likovne umetnosti, da okolina i umetnik - stvaralac uzajamno blagotvomo uticu jedni na druge. U vrednovanje se još nije moglo upuštati, ali svi su se složili u tome da kolonije ved samim svojim postojanjem i dovodenjem umetnika u goste deluju na okolinu. Stimulativnu snagu je, van svaké sumnje, predstavljao uzajamni, od strane umetnika i domaćina iskušani, neverovatni entuzijazam. Vera i entuzijazam üzleteli su u vişine. Na dvodnevnom savetovanju rodile su se i odluke kője su jednim delom i ostvarene, a drugim pák delom jos uvek i modeme. Ove je vredno navesti kao dokaz za to koliko su ved tada bili jasno ocrtani zadaci. 1.) Potrebno je iznadi nove oblike rada u umetnidkim kolonijama. 2.) I nadalje je potrebno proširivati krug umetnika koji stvaraju u kolonijama. 3.) Potrebno j e održa vati permanentnu vezu izmedu umetnika i kolonije. Potrebno je omoguciti da logorovanje umetnika ne bude ograniceno na letnji period. 4.) Likovno-O-GODISNJIC umetnicke aktivnosti potrebno je preneti u praksu (tapiserija, keramika, mozaik, freska, itd.) 5.) Potrebno je i u budude organizovati skupove i savetovanja i na njima raspravljati o idejnim pitanjima naše umetnosti. 6.) Potrebno je i nadalje populárisad umetnost, terazvijati likovnu kulturu. Mnogo pominjani mir Tiskih obala zapravo su rasterali umetnici i pisci, koji su zajedno boravili u gradu. Jedanaestoro slikara i trinaestoro ljudi od pera predstavljalojetada goste Sente. Umetnicisu svoje impresije crpli iz okolnog predela, a pisci pak i iz predela i iz umetnickih ovekovecenja predela. Razgovori su potvrdili da postoji veoma mnogo zajednidkih problema. Pored veza na relaciji slikar-publika, pojavile su se i veze tipa pisac-ditalac. I sâm organizator se dudi svojim tadašnjim izjavama. On je, naime. planirao da objavi jedan zbomik koji bi sadržao ovde načinjene zapise i slikarske tvorevine. Zamisao o zajednidkom zbomiku iznova se javlja tek mnogo godina kasnije. Za pedeset godina traj anj a pokreta umetnidkih koionija iznedreno je mnogo misii i koncepcija. No gotovo nijedna kasnija inicijativa nije predstavljala novinu. U misaonim koncepcijama ili eksperimentalnim formama tih prvih pet godina, ved su se u zametku nalazili svi kasniji izbojci. Usledile su PLODNE GODINE. Umetnici i domacini govorili su istim jezikom i napredovali ka istom cilju. Perspektive su poprimile odludnije obrise: neka razvijenija umetnicka koionija deluje u gradu koji se i sâm razvija. Umetnicka koionija je 1958. ved pripadala životu Sente, postavši njen organski deo. Pišući o umetnickoj koloniji ne možemo se kretati 10
