Hajnal Jenő (szerk.): Ötvenéves a Zentai Művésztelep (Zenta, 2002)
METNICKE KOLONNE U SENT UVODNE MISLI Ove godine Senćanska umetnička kolonija koja slavi pedesetu godišnjicu svog osnivanja, a koja je nastala nakon II svetskog rata kao prva umetnička radionica tadašnje Jugoslavije, svojim je radom, rezultatima i delovanjem - premda doživevši svoje zlatno doba u prvoj deceniji svoga postojanja - uvek nosila u sebi obnoviteljski potencijal, teje, štaviše, uspela da sačuva svoju stvaralačku emanaciju i u potonjim godinama. Umetnici koji su dolazili ovamo svoju stvaralačku radost prvenstveno su pronalazili u čarima eksperimentisanja, pri čemu su kolektivnu projekciju prve decenije rada kolonije transformisali u nove izražajne forme. Ovaj prelaz između kolektivne i individualne stvaralačke forme je sve do naših dana - makar i počesto tek privida radi - bio u stanju da održi spram Sente i predela uz obalu Tise izraženu nostalgiju likovnih umetnika. Treba, naime, i u ovom svečanom trenutku iskreno da priznamo, da su u proteklih pet decenija poduhvati umetničke kolonije - suprotno svim rezultatima, svim pokušajima i obnoviteljskim namerama - imali samo jednu jedinu pouzdanu uporišnu tačku: impresije i prizor koje su pružali grad i njegova okolina. Jer budući u prilici da u vizuru stvaralaca dospeju bilo materija i materijalnost, bilo pak redefinisanje uloge stvaralaštva u društvu, ili primerice u našim danima svojstvena pozornost spram grafike, čvrst oslonac Senćanskoj umetničkoj koloniji za njeno snalaženje i orijentisanje pružali su vazda samo večnost Tisinih obala i prolaznost ovde živućih ljudi. Sada, kada se klanjamo pred senima onih koji su osnovali i decenijama oživotvoravaliirazvijalipodimenomSenćanske umetničke kolonije puncirani stvaralački rad, kada osećamo da je bez njih definiţi vno okončana jedna epoha, ipák nam se čini da i naše doba nosi u sebi značajne procese. Sa stanovišta naše jubilarne izložbe, među njima se ističe spoznaja o posvemašnjoj relativnosti, kao i sve univerzalnija svest o tome da vrednosti, ciljevi, promišljanja i sudovi, predstavljaju zapravo kompromisne i pogodbene rezultate datih okolnosti. A pošto ti procesi ni u svojim kontradiktornostima nisu otpočeli, niti se pak završavaju preciznim terminima, i njihov se nastavak tako čini istinski verovatnim. U ovom svečanom trenutku, dakle, možemo biti sigurni jedino u to da će naredno pokoljenje iznova imati zadatak da odredi kakav će biti nastavak, kao i to kuda će voditi novi put. Stoga jubilama izložba senćanske umetničke kolonije s jedne strane podstiče na sklapanje stranicenad ovom prilikom okvalifikovanom prošlošću, a sa druge strane pak na novi iskorak, na inoviranje, na podsticanje u nadu pretočene vere. Verujmo, dakle, u istinitost trenutka! Jene Hajnal
