Alba Regia. Annales Musei Stephani Regis. – Alba Regia. A Szent István Király Múzeum Évkönyve. 31. 2001 – Szent István Király Múzeum közleményei: C sorozat (2002)

Tanulmányok – Abhandlungen - Bor Kálmán: A hajdani adonyi pravoszláv templom régi nyomtatott szerkönyvei Székesfehérvár gyűjteményeiben. p. 23–34.

Примерак je потпун, величине 32x200 мм. Корице су пресвучене тамносме!)ом кожом, Koja je дефектна на рубовима. Корице су украшене декоративним оквиром, изведеним техником слепог отиска. Рез je колорисан црвеном 6OJOM. Има остатака две копче. Корице су OflBOJeHe од блока кн>иге, хрбат Heflocraje. Записи На полеГ)ини празнога листа, на Kpajy кн>иге (прва рука): N.50. 3.60. о.70. п.

80. V. 90. р.ЮО. (.200. т.300. 8.400. ф.500. Х-600. i|r.700. 00.800. ц.900. примири у (1)840. ГОДА. — Испод тога (друга рука): GYra кнългл ГААГОЛСМЛЯ трУодъ \рлмл (ошествТя ((вя)тдгоо д(у)хл, подъ.пи(лю iepeh ЙМДр€Й РДДЛИОВИУЬ Е'ЫБШИ (его лЪтл лдминп((трлтор). у йдомю, 1805-(дг)со 7-мкерд 8-(дг)со пришедъ у пдрдхТю лдон(к8ю £А АДМНШктрлторА. Истод тога (трепа рука): НеЕо/м/гавлемнд ХР'

{Т0ВЛ тлитккл (!) БАЛДЫУНЛ (В'КТИЛНИКЛ ПрешЪТАЛ, ИЖ€ СОТ ке(лр"ш КЛППАДОК'Ш(К1Я (трднъ.1 влп'лш великдго Б(И ДА БО(ХБААНТЪ. Примерак се налази у My3ejy «Свети крал, Стефан». Опис к№ига на грчком ]езику Верници адон>ске православие црквене општине у XVIII веку потицали су делом из српских, делом грчких породица, a 3ajeÄHH4Ka им je била вера. У цркви се служило на оба je3m<a, за обавл>ан.е богослужен>а неопходне су биле и богослужебне кььиге на грчком je3HKy. Mel)y юьигама некадаштье адоььске цркве сачувано je 14 юьига на грчком: по jeflaH примерак Параклитика (1760 г.), Пентикостара (1757), Триода (1758), Ирмолога (1760) и Псалтира (1784) (две последнее юьиге су у истом повезу). Осталих 9 юьига су MHHeJH (1744, 1755, 1773, 1778, 1779, 1780 г.). Од XV до XIX века юьиге на грчком je3HKy штампане су у многим градовима Европе, noHajenuie у Венещц'и, Паризу и Бечу. Юьиге из Адотьа производи су четири штампари]е из Венеци)е, Koje су радиле у исто време током XVIII века. Власници су били Николаос Гликис (1671-1790), Николаос Сарос (1681-1778), Антонио Вортоли (1702-1788) и Димитри]е Теодос^е (1755-1790). Те су штампари]'е биле породична предузепа, децеши'ама су издавале нajтpaжeниje обредне кн>иге Koje су често биле истог формата, чак су биле украшене сличним дрворезом на насловним странама, а разликовале су се у деталима орнаментике и по штампарским маркама. До данас очуваних 9 томова MHHeja из адон>ске цркве изведени су тако!)е у граду Светог Марка, у штампарщи Димитрща Теодос^а. Можемо претпоставити да кн>иге Koje из низа од 12 томова MHHeja HeflOCTajy некада су nocTOJane у afloacKOJ цркви. Ови томови (MHHej за фебруар, април и аугуст), према литератури, изашли су из штампе истих година када и остали (1777. 3 тома, 1779. 2 тома)

6

. Власник iirraMnapHJe Димитрще Теодоси]е, као што je познато, био je Грк, родом из .1анине у Епиру, али je вей дуго радио у познато| фирми Николаоса Гликиса, а временом постао и власник исте штампарш"е. Измену 1755. и 1790. г. издао je 125 наслова юьига на грчком ]езику, Koje су биле намен>ене потребама цркве и Koje су се на|ивше куповале, као што су MHHej и. Важно je споменути да je он, осим за Грке, радио je и за Србе. Током 17 година (1759-1776) издао je 55 наслова, делимично богослужбена, делимично кн>ижевна дела (напр. дела 3axapnja Орфелина), на словенском je3HKy пириличким словима

7

. гЬегове юьиге, и грчке и «илирске», биле су распространяете код православних народа. Каналима трговине стизале су не само на Балканско полуострово, веп и у Угарску и Ер дел.. Eipao^oyiov. 'Ev8tÍT]oiv 1760, Пара 'Avxovíra то ВортоАд. о. 240. 8° Легран 549 Примерак je потпун. Xapraja je испрл>ана од употребе. Текст je уоквирен ливдцама. Повез: предн>а корица HeflocTaje, очувана задььа корица je од тврдог картона обложеног смелом кожом. Кожа je на хрпту украшена ситним квадратима (попут шаховске табле), изведеним техником златотиска. ПаракАт|Т1кг). 'EveTÍpoiv 1742. Пара NiKoA,ácp ГА,икеТ тф é£, 'Icoavvívcov. а. 466. 2°. Легран 293 Примерак je непотпун: HeflOCTajy му листови 28, 286, 457-464. Харти)а je запрл>ана од употребе, закапана (местимице) воском. Има доста волантних листова: 109-120, 277-291, 291-298. На почетку юьиге увезан je }едт празан лист, на Kpajy су увезана 2 празна листа. Повез je oflBojen од блока юьиге. Картонске корице су пресвучене смелом кожом Koja je оштепена на рубовима и уз хрбат. Кожа на хрпту je украшена ситним квадратима (попут шаховске табле), 6 Е. Legrand, Bibliographie hellénique ou description raisonnée des ouvrages publiés par des Grecs au dixhuiticme siccle, t. 1-2, Paris 1912, 1928. No. 887, 890, 969. 7 M. Пантип, Штампар старих српских К1ьига Димитри]е Теодос^е: Прилози за кгьижевност, jesriK, истори(у и фолклор, 26, Београд 1960, 206-235.