A Békés Megyei Múzeumok Közleményei 5. (Békéscsaba, 1978)

Grin Igor: Délkelet-magyarországi szerb népdalok

2. Népi szövegek 1. Kosovska devojka U nedelju rano uranila kosovska devojka, izade na Kosovo polje, trazeci pale junake. Kad je stigla Orlevicu Pavle, stari knezev barjaktaru, levu nit desnu nogu nije imao. Pita kosovsku: — Koga trazis po razvoju mlada, Ili brata ili bratuceta, 1Г po grehu starog roditelja? — Ja ne trazim nit brata, nit bratuceta, nit po grehu starog roditelja, vec kad knez Lazar pricestivao vojsku, ja se (skrila) u prikrajku. Naprijed ide Milos Obilicu Krasan junak na ovome svetu, Sablja mu se po kaldrmi vuce, Svilen kalpak, okovano perje, Na junaku kolasta azdija, Око vrata svilena mar ama. Obazre se i pogleda na me, Skide maramu s vrata i meni je dade: — Po cemu ces mené spomenuti? Po marami, po imenu mome! Moli Boga, drága duso, Da se zdravo u Krusevac vratim, Ako Bog i sreca dads, Uzecu te za Milana moga, Za Milana, Bogom pobratima, Ja cu tebi kum vencani biti! Za njim ide Kosancic Ivane, Krasan junak na ovome svetu, Sablja mu se po kaldrmi vuce, Svilen kalpak, okovano perje; Na junaku kolasta azdija, Око vrata svilena marama. Obazre se i pogleda na me, Skide azdiju i meni je dade: — Na, devojko, po cemu ces mené spomenuti: Po azdiji, po imenu mome. Moli Boga, drága duso, Da se zdravo u Krusevac vratim, Uzecu te za Milana moga, Za Milana, Bogom pobratima, Ja cu tebi rucni dever biti! Za njim ide Toplica Milane, 191