Mándoki László: Busójárás Mohácson. (A Janus Pannonius Múzeum Füzetei 4. Pécs, 1963)
skih predela mešovitog stanovništva, na što je ukazao i Ernjei; po njegovom mišljenju običaj je balkanskog porekla, a obrazine su alpijske (nemačke) proveniencije. Smatramo, da su najprihvatljivija zadnja dva mišljenja: iz: novije stručne literature mogli smo upoznati sve više jugoslovenskih analogija buša, ali publikovanje jugoslovenskih obrazina i obrazine buša može da stavi u balkanski krug, a ne u alpijski. Iznosimo, da su buše, koje Ernjei smatra mohačkim specijalitetom, ranije bile opšte, ali barem u mnogo većoj meri bile rasprostranjene u krugu baranjskih Šokaca (na ovo su ukazivali već i Unji i Calog), pa pokušavamo da skiciramo stari običaj buša, pod obrazinama, čiji je tok zbivanja nevezan, bogat je u elementima magije plodnosti, i ispunjavao je zadnja tri dana poklada. Buše sa drvenim obrazinama, obučene u izvrnut kožuv U gaćama, ispunjenima slamom, imaju o pojasu zvono, u ruci nose škrepetalju, buzdovan od drveta, a idu gradom u grupama,, predvodjeni od po jednog buše sa sviralom, i to prvenstveno u šokačkoj četvrti Mohaća. Svraćali su u kuće, da bi obavljali svoje radnje magije plodnosti, zatim su u centru šokačke četvrti grada, na Kolišću palili lomaču, igrali oko nje i preskakali vatru. Od ostalih radnji buša pomenuli bismo samo nadmetanje i hrvanje ritualnog karaktera, u čemu Calog i Feldeš vide tragove primitivnog iniciacionog rituala. Običaj buša već je davno počeo da se meša sa karnevalskim elementima, i ova tendencija utoliko jača, ukoliko bledi stara pozadina praznika proleća i magije plodnosti ovoga običaja. Pominjemo ove promene, prateći izmene običaja, koji već decenijama službeno organizuju i usmeravaju, sve do naših dana. Dodeljivanje premija za obrazine stvorilo je nove stilove, odomaćilounikatne tipove, filmovanje običaja dalje je komplikovalo oformljavanje ovih atributa — da pomenemo samo jedan primer od mnogih. Ukazujemo na nepravilan pravac malopre pomenutih izmena, a naročito na tendenciju poslednjih godina, da običaj uobličavaju u duhu narodnog kazivanja u vezi sa isterivanjem
