Bárth János (szerk.): Szavak szivárványa. A 6. Duna-Tisza közi nemzetközi néprajzi nemzetiségkutató konferencia (Baja, 2005. július 13-14.) előadásai (Baja - Kecskemét, 2006)

Matuska Márton: Így ért véget a kóringyálás

Márton Matuska Tako sze zavŕšilo koringyanye- Režime -Tri sela, u kojima su nekada bile nastanjene različite nacije od 1945-e su posiala skoro isključivo jednonacionalna, srpska mesta. Po popisu stanovništva iz 1910-e u trima selima ukupno su popisana 21783 duša, medu kojima 4858 Madara, 1387 Nemaca dok je broj večinskog Srbstva bio 15381. Madari sva tri sela izmedu dva rata živeli su svoj aktivan kultumi život. U Curugu je katolički paroh, Balint Dup za madarski život pretstavljao spiritus movens. U Zabijú se rodio krajem XIX. veka Peter Kalman, najslavniji pretstavnik minhenske slikarske škole XX-og veka. Lajoš Kvotidijan, župnik malene madarske zajednice Mošorina osnovao je i izdavao Hitélet, najpopulamiji dvonedeljni katolički časopis u Jugoslaviji izmedu dva rata. Prema podacima iz 2002-e godine ukupan broj stanovništva tri sela je 21243, Madara 182, Nemaca 9, a Srba 19550. Od Madara je u ovim selima krajem 1944. i početkom 1945-e likvidirano 911 osoba, poimence poznata, a ostali bivaju za večito isterani, pošto su lišeni imovine i švih prava. Medu žrtvama je i Balint Dup, kao i následník Kvotidijana, Ištvan Keveš. Gro Nemaca je izbeglo krajem 1944-e, a ostatak je isto tako oteran.

U sva tri sela je živeo jedan božični običaj kóji su Madari nažívali kóringyálás, a slično i Srbi: korindanje. Suština je bila u tome, da su na madarski i nemački Božie srpska deçà veselím pevanjem pozdravjali Madare i Nemce ispred njihovih kuča, a isto su činila madarska i nemačka deca pred srpskim kučama na pravoslávni Božič. Domačini su bogato ugostili mladice.

Nakon nestanka Madara i Nemaca običaj je isčezao.

199