Bárth János (szerk.): Dunáninnen-Tiszáninnen - A kecskeméti Katona József Múzeum Közleményei 7. (Kecskemét, 1995)

Ramač, Janko: Tradicija pisane reči kod rusina u južnoj ugarskoj od sredine XVIII do kraje XIX veka

topisa rusinskih naselja u tim rukopisnim knjigama svedoci о kolektivnoj ili nacio- nalnoj svesti Rusina u ovim krajevima i о zelji da se sacuva pamcenje о svojoj pros- losti, pamcenje о samome sebi.

Tradicija pisane reci kod Rusina u Juznoj Ugarskoj je veiika. Pisana rec, i pisana cirilicom, stampana na Zakarpatju, u Galiciji, na Ukrajini ili u Rusiji, nezavisno od toga da li je bila duhovnog ili svetovnog sadrzaja, pa makar to bila i rukopisna knji- ga - prisutna je kao nasusna potreba. Od samog doseljavanja u öve krajeve Rusini su nabavljali najneophodnije crkvene, obredne i skolske knjige. Kasnije, kada su mogucnosti postajale vece, a i broj cirilskih stampanih knjiga na Zakarpatju, u Galiciji, i uopste u istocnoslovenskom svetu, postajao sve veci, Rusini u Juznoj Ugarskoj su ih nabavljali u sve vecim kolicinama. Za svoje su smatrali knjige, casopise i novine sve pisane na rusinskom i ukrajinskom (galicijskom) jeziku, pisane cirilicom.

U nedostatku stampanih knjiga, pa i zbog njihove skupoce, knjige su se i prepisi- vale. S druge strane ima i rukopisnih knjiga kője kao da su imale za cilj da citaocu pruze sadrzaje kojih nije bilo u stampanim knjigama kője su mu bile dostupne. Tak- ve su i hronike i letopisi kője su sastavljali marljivi hronicari i letopisci, a ljudi su to kasnije prepisivali. Najveci deo poznatih rukopisnih knjiga potice iz druge polovine XIX véka, mada se moze pretpostaviti da je takvih knjiga bilo i ranije. Nazalost, ova oblast pismenosti Rusina u Juznoj Ugarskoj jós je veoma slabo proucena.

Za Rusine u Juznoj Ugarskoj od sredine XVIII do kraja XIX véka pisana rec je- visi nivo svesti о svojoj narodnoj ili nacionalnoj pripadnosti i о svom poreklu. Za njih je pisana rec snazna veza sa bracom na Zakarpatju i u Galiciji, ona ih, kao lanci camce za obalu, vezuje za maticu i cuva da ne propadnu, da ne nestanu u tudjem ok- ruzenju.

NAPOMENE

1 Костельник, Г., Liber memorabilium гр. кат. пароли} Бачкерестурскей, 1915, u rukopisu (dalje: Liber memorabilium). Rukopis se íuva u Arhivu Kriíevaöke episkopije u Kriíevcima; Лабош, Ф., История Русинох Бачкей, Сриму и СлавониУ 1745-1918, Вуковар, 1979; Iz istorije vojvodanskih Rusina do 1941. godine: Gavrüovié, S., Vraneáevié, В., Lebl, A, Gaéeía, N., Palié, M., Godiänjak Druátva istoriőara Vojvodine, Növi Sad, 1977, 149-328; Тамаш, J., Русинска кнмжевност. Исгорща и статус; Матица српска, Нови Сад, 1984, 494 стр; Рамам, Я., Привредни и дружтвени живот Руснацох у Южней Угорскей 1745-1848, Нови Сад, 1990.

2Гнатюк, В., Вгнографичниматериялиз Угорскей Руси РозправиистатУ о Руснацох Бачкей, Сриму и СлавониУ, т. V, Нови Сад, 1988; Рамам, Я., Прилоги Гу истори! култури Руснацох у Бачки у другей половки XVIII вику, Шветлосц, ч. 4, Нови Сад, 1988, 416-434; Цал, М. М., ДУло Александра Духновича у култури и литератури югославянских Руснацох до 1918. року, Studia Ruthenica, ч. 2, Нови Сад, 1990-1991, стр. 64-72.

3 Микитась, В., Давт рукописи i стародруки Опис i каталог, т. 1-2, Ужгород, 1961, JIbBtB, 1964; Панькевич, L, МатерУали до icropi'i мови твденнокарпатських укра'УнцУв, Науковий зб1рник Музею украТнсысо! культури в Свиднику, 4, книга друга, ПряпИв, 1970, 220 стр.; Ojtozi Ester, A Máriapócsi baziliták cirillbetűs könyvei, Debrecen, 1982. Posebno о rukopisnim knjigama na Zakarpatju: Франко, L, Памятки укра'Унсько-руськоУ мови i лггератури, Археолог1чна ком1с1я Паукового товариства 1м. Шевчеика, т. П, JIbBtB, 1899; Рудловчак, О., ЗакарпатоукраУнсью фольклористи / Ух фольклорш записи 50-60 рок/в мину лого стортччя в рукописних фондах Якова Головацького, Науковий зб!рник Музею украКнсько! культури в Свиднику, 11,1983, стр. 183-493.

127