Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1943

Index

— 42 — 4 JOSIP GROSZ . PO MILOSRDJU B02JEM I MILOSTI APOSTOLSKE SVETE STOLICE KALOcKI-BAcKI NADBISKUP. LJUBLJENIM NASIM SINOVIMA U KRISTU I SVIM VIRNICIMA KALOCKE-BACKE NADBISKUPIJE POZDRAV U GOSPODINU 1 NADPASTIRSKI NAS BLAGOSLOV. Br. 4445. Prvi pozdravni nagovor, novog Nadpaslira. Dragi u Kristu Virnici! Sv. Otac, papa Pio XII. — kako ste vec culí, — mene je stavio na celo kalocke nadbiskupije. Kada prid naredbom Sv. Oca ditínjskom poslusnoscu prignem glavu svoju i priuzimam nadbiskupsku stolicu, posli Boga prva misao mi leli u vícni grad Rim, da oduzim dug sinovske odanosti i ljubavi prema zemaljskom namisniku Krístovom ne samo u svoje ime, nego i u ime svih nas za onu ocinsku brigu, koju je pokazao prema osiromasenoj nadbiskupiji. Znak nase odanosti i ljubavi neka bude vruca molitva, koja se dize k nebu: „Boze, zivi slugu svoga, cuvaj Oca Svetoga!" Druga moja misao ide velikim predjima, od kojih nije jednoga ime upisano za sve vikove u povist ne samo nase nadbiskupije, nego i nase domovine. Pored Astrika, Caka Ugrina, Pavla Tomori, Josipa Batthyány, nekadasnjeg prepozita vasvarsko-sombatheljskog kaptola i drugih velikana s osobitim postovanjem mislim na moga neposrednog pretsasnika, u Bogu preminulog Julija Zichy grofa, koji je kroz 19 godina bio zastupnik Krista u ovoj nadbiskupiji. Kroz 19 godina je bio ucitelj, veliki svecenik i vodja svojih virnika na putu Kristovih istina i zivota. Kroz 19 godina je sijao blago svoje bogate duse medju onima, koji su bili njemu povireni. Kroz 19 godina je bio svojima otac-nadbiskup, otac molitvenog duha i toplog srca, koji je samo dobro htio svakome. Kada ga je nakon 19-godisnjeg rada, punog bőrbe i napretka, Gospodin pozvao k sebi, mogao je otici odovud s tim saznanjem, da ce i dalje ziviti ne samo u svojim dilima, nego i u srcima svojih svecenika i virnika. Kalocka nadbiskupija, s kojom je bio tako usko povezan 19 godina, sa zahvalnoscu ce cuvati njegovu uspomenu. Ja ga pak, naslidnik njegovih natpastirskih briga, molim, da kod pristolja Bozjega misli i na mene i bude mi svojim molitvama u pomoci u teskom i odgovornosti punom radu mome. Sada pak pozdravljam vas svom toplinom srca i molim vas, da me primite onakom ljubavlju i pouzdanjem, kakvim ja dolazim k vama. Dragi u Kristu Virnici! U ovom prvom svom nagovoru zelio bih staviti pred vas dvi slike iz Evandjelja: Jednu opisuje sv. Ivan u 6. poglavlju svoga Evandjelja. Pred velikim mnostvom je govorio Spasitelj u Kafarnaumu. Najveci dio slusatelja bili su oni, koji su s Njim bili u pustinji i bili su svidoci Njegovoga cuda, kada je s pet jecmenih kruhova i s dvi ribe nahranio pet hiljada ljudi. Govorio je o zivotu, o onom cudnovatom zivotu. koji On daje ljudima i koji ne prestaje sa smrcu nego traje do vika iza smrti i groba i o onom cudnovatom kruhu, koji h'rani u nama taj zivot, o Prisvetom Oltarskom Sakramentu. Jedno vrime slusao je svatko s paznjom. Ali najedanput nastane komesanje. Mnozinom prodje zamor negodovanja. ,,Tvrd je ovaj govor i tko ga moze slusati?" — culo se i otud i onud. I onda su se krenuli, najprije pojedinacno, a zatim u grupama i napokon nije ostao uz Spasitelja nitko, samo mala ceta ucenika. Spasitelj se okrene k njima. „Necete li i vi otici?" — upita ih. Ne. Ucenici nisu otisli. Tada ni oni jos nisu shvatili one uzvisene istine, o kojima je Spasitelj govorio, ipak nisu slidili one, koji su se sablaznili i mrmljali. „Gospodine — rekao je Petar i u ime ostalih — komé cemo ici? Ti imas rici od zivota vicnoga. I mi smo virovali i znademo, da is ti Krist, Sin Boga zivoga." Od toga casa proslo je vise od 1900 godina. Za tih 1900 godina ponovio se taj slucaj vise puta. Spasitelj je stajao prid pojedincima i prid mnostvom i govorio njim o njegovom kraljevstvu. 0 zakonima toga kraljevstva, o zapovidima i duznostima i konacni ishod bio je uvik isti, kao tada u Kafarnaumu. Jedno je vrime svatko pazljivo slusao, tko je za minulih 1900 kodina dosao u vezu s Njime, s Crkvom Njegovom; ali se onda 1 odavde i odande cula ric negodovanja: „Tvrd je ovaj govor i tko ga moze slusati?" Nekada se reklo to u ime ljudskog razuma, a najvise puta u ime ljudske naravi. Ljudski razum nije mogao shvatiti one duboke tajne, kője je Spasitelj naviscivao i ljudska narav nije htila primiti pne duznosti, kője je On zapovidao. I Spasitelj nije tumacio i nije se nagadjao, nego je trazio pokornost od ljudskog razuma i zrtve i napor od ljudske naravi. „Ja sam istina — rekao je razumu — tko viruje i pokrsti se, spasit ce se, a tko ne viruje, osudit ce se." I „Tko hoce za mnom da podje—rekao je ljudskoj naravi—neka se odrece samoga sebe, neka uzme kriz svoj i neka ide zamnom." I razum, misto da se prignuo prid bozanskim ugledom Kristovim,i narav, misto da je napela sve sile, rekli su: „Tvrd je ovaj govor! Sto kazes i sto trazis, to je vise, nego sto ja mogu podnositi. Necu te slusati dalje!" I otkrenuli su se od Krista. Ali su se uvik nasli tokom