Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1916

Index

- 2 — pomnozenoj pogibelji uspisno oprerao. Malaksati, raalodusni biti, ni za trcn nesmiemo; nasuprot: znajuó, da je naáa stvai- őista, bistra i pravedna, uzdajuc so ponizno da ce nas svernoguci Bog neprikidno stititi, diíimo se novim odusevljenjem i budimo vriedni tisucgodisnje slavne proslosti, dostojni junaőkih naSih vojnih saveznika, da s njiina, rame uz rame savladamo svaku pogibelj, a za dom svoj otvorimo knjigu nove, slavne, mirne, sretne buducnosti. • L>a u ove teske dane budemo svaki junak na mejdanu, pokazacu vara, ljubljeni u Tsusu, nekoja sredstva, sto ili vjera nasa pruza, sposobna, da bi u nama duhovnu jakost évrsto uzdrzala i povecala. Jakost je potribita svakome i za to da bi boj svagdanjeg íivota spasonosno bojovao. Ali kad govorim o jakosti, o hrabrosti, no raislim na preuzetnost, jer ona ne vodi dobru, veé padu. Bio je i medju apostolima jedan, koji se je s pocetka hrabrim jakim pokazao, ali ga je hrabrost upropastila. Kada su svi u stisci bili, i drhtali, tada je on velikim samouzdanjem govorio: „Ako se i svi sablazne o tebe, ja se neóu nikad sablazniti

k (Mat. 16, 33.) I gle, isti apostol, sveti Petar, bi prvi, koji je zaniekao Gospoda. Priuzetna jakost i lírabrost nece nam koristiti. I Petar, apoátol je imao prije kusati skolu poniznosti, pa kad je veé lio suze pokorniőke, tada je istom postao pravim junakom, do krvi istrajnim bojovnikom Krista Gospoda. Prava duhovna jakost je krepost, ona radja junake i u bojaznom, od naravi strasivom zenskom spolu. Vidim li kada milosrdniou, sjetim se : kolike su ih prave muőenioe, kője danju-noóu, neklonulim duhom, u pogiblih íivota vrse svoju duznost, zapovjest krscanske ljubavi, medju teákim bolesnicima. Ob ovoj pravoj duhovnoj jakosti ocu da vam, Ljubljeni u Isusu, govorim. Prava hrabroca nije jakost tiela, nego jakost duse. Moze se i kod jaké duse dogoditi, da ce srce, od vidjenih strahota, zadrhtati, kako znamo o boíanskom Spasitelju, da ;je na gori Maslinskoj pred oőima strahote, kője ga öekaju, gnjusota grieha, kője je na se uzeo, zadrhtao u tielu, trzao se i zgrazao se, íako, da mu je krvavi znoj ndario po tielu: ali mu je ostala ővrsta namjera, volja, odluka. da ce őasu muka, bud kako odvratnu, bud kako punu i prepunu, do kapi ispiti. Ovu duhovnu jakost iinamo steci, u sebi gojiti, tako da cemo se sluziti sredstvima, koja vira krscanska pruza za ozivotvoriti duhovnu jakost. Prvo vrelo duhovne jakosti jest, da upoznamo volju Bozju. Bog je dopustio svietski prevrat, strahoviti rat, volja Boíja je dakle, da i u ovome prevratu budemo na mjestu, vrsimo duznost u odbranu naroda. Yojnik ima vrsiti duznost na bojistu, ostali u gradjanskome íivotu. Bog te dakle poziva, da podjes u obranu domovine ! Oruzjem, radom, pomocu svojom, bodrenjem u galami, umjerenoscu, trieznoscu, mudrim vladanjem u kuci svojoj, írtvovanjem. Kralj nas, okrunjeni, Bozju volju je trazio, pitao u razmatranju i u molitvi, prije nego ce trgnuti maé na neprijatelje. Pa kad je sve promislio i promotrio, tada je izrekao odluőnu riec : Morain obraniti narode svoje, to je volja Bozija! Tako se je srela i sjedinila odluka kralja i odluka naroda, ne da bi dostigli nistavna zemaljska dobra, nego, da bi obranili najsvetije: opstanak naroda. Jerbo, Ljubljeni u