VJESNIK 21-22. (ZAGREB, 1920.)

Strana - _2

II групама нема скоро ни једног документа са политичком или иначе важнијом садржином. Све су то дописи о унутрашњим стварима граничарским. Но тим више je политичког материјала међу президијалним документима. Из доба првог и другог устанка српског президијални списи, у колико су сачувани, од велике су вредности за науку. Највише je сачувано таких аката из године 1813, затим из 1815. Повелик je број аката и из 1807—1810. и 1814. године. Президијални акти петроварадинске генерал-команде могу се no садржини својој згодно поделити на три врсте: 1. на извештаје ухода о србијанским, босанским и у опште турским приликама; 2. на службену преписку петроварадинске генералкоманде са ратним саветом у Бечу, затим са аустријским иптернунцијем у Цариграду, са суседним генерал-командама и са потчињеним војним областима и 3. на преписку петроварадинске генерал-команде са турским заповедницима у Србији и еа србијанском владом под Карађорђем и касније под Милошем и његовим наследницима. Међу президијалним актима из доба српског усчанка највише je уходских извештаја. Уходе су дојављивале вести оним упограничним областима аустријским, које су им најближе биле, дакле земунском, митровачком или бродском заповеднику и достављале су те вести или усмено или писмено. Међу петроварадинским списима уходске су вести сачуване или као писмени извештаји тих ухода или као извештаји пограничних војних заповедника, сачињени на темељу усмених или писмених вести уходских. Да би се документи у овој збирци могли што боље разумети потребно je, да се опширније проговори : a) о личностима, које су у доба Карађорђево биле у Бечу и у Пешти носиоци врховне политичке и војничке власти; б) о петроварадинским генералима (заповедницима иетроварадинске генерал-команде); в) о њиховим потчињеним официрима ; г) о уређењу петроварадинске војничке канцеларије и д) о шпијонажи аустријској у Србији и у Босни. ^а) За време Карађорђево владао je на престолу хабзбуршком цар Франц I. Он je, дакле, био највиши форум у држави, a после њега je дворски ратни савет у Бечу био највиша војна област. Ha челу ратног савета стојао je од 1805. године tvocß Макс Латур (Graf Max Latour), кога je у звању наеледио 1809. гроф Венцел Колоредо (Graf Wenzel Colloredo), брат државног вице канцелара кнеза Колоредо. Венцла на-