VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)
Strana - Sveska 4. - 254
254 И ако су Срби одмах од почетка наглашавали, да не желе доћи под управу Хрвата-, велика невоља нагнала je понеког од н>их, да покушају срећу и међу Хрватима. Једна група се унути баву, али ве остаде дуго код љега, јер ни ов није имао с чим да их плаћа. Неколицина Срба прећоше са својом марвом нреко Плешивице и доћоше до Купе, a веки нређоше и Купу, начинивши ва имањима, преко којих су прелазили, велику штету. У то се раширила вест, да je босански паша пошао ва Удбину те се Пихлер побоја, да се Срби не придруже Турцима. Они ће то сигурво учивити, вели Пихлер у нисму од 2. августа, управљевом Андрији Ламбергу, ако краљево решење у ствари одступа Жумберка, у скоро ве стигне, a придруже ли се Турцима, овда би боље било, да се нису никад ви појавили ви дошли овамо. До сад их је ; пише Пихлер, с тешком муком морао да задржи, тегаио их je и давао им je од свог иметка само да се смире и стрпе, али у будуће веће више вредити лепе речи. 19 ) Побуне, које се изродише између Срба и кметова, нагнаше краља, да поведе енергичнију акцију. Он валожи 9. јуна крањским уиравитељима, да позову Ковачићку у Љубљаву и да утврде с њоме услове и поједивости око одступа Жумберка. Крањски управитељ сазове Пихлера, Ковачићку и српске изасланике за 9. септембар. Српски изаславици дођоше и приказаше нада све бедно стање своје. Пихлер одговори да ве може доћи ради побуве и вемира, a Ковачићка пошље писмев одговор, да веће доћи, да веће ићи из Жумберка нити ће га добровољно одступити. 20 ) Српски изаславици запиташе краљске уиравитеље, хоће ли они добити или неће Жумберак, ако неће, ови he поћи куд било. Неће ићи Турцима вего опет хришћанима, само овде, где су сад, не могу дуже остати, јер овде вемају шта да једу и сваћи ће ux еигурва смрт од глади. Управитељи крањски ваговоре двојвцу српских изаславика, да оду директно краљу и да му прикажу своју невољу, a оетале изасланике отпусте кућама. Изасланици су повели краљу молбу, коју потвисаше у име свих Срба војводе Вук Даја, Милак Квежичић, Ресан Шишмановић и Јурај Радивојевић. У молби се позватс на сва она обећања, која су им ногравичви капетани задали иозивајући их ва сеобу. Обећали еу им земл^ишта за васељење и плаћу, какву су и код Турака добивали. Сад Beh no четврти пут noeehyjy краљев двор, да иокажу беду своју. Ставују под отвореним небом и на голој земљи, немају шта да једу те кад зима доће, мораће жеве и деца и слуге отићи, јер не могу овде зиму презимити. 21 ) Заједно са српским изасдавиццма иошљу крањски управитељи 12. септембра краљу и писмо Ko1в ) Документ бр. XXV. 20 ) Документ бр. XXVI.-XXVIII.