VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)
Strana - Sveska 4. - 252
252 мирје с Турцима и забранила Србима четован.е no турским крајевима, a то четовав>е било je главни извор за пздржавање орпских доссљеника, који иначе нису имали ни земљишта за своју храну ни довољно name за марву. Осим тога су Срби нрегали били на аустријску страну усред рата с Турцима те еу одмах били узети у војску и добијали најамничку војничку плату, a са примирјем нрестала je њихова војва служба али и плата. И одвошај Срба спрам староседиоца, спахијских кметова, којима су досељевици били од првог дана на сметњи и на терету, погоршао се. Кметове je подбадала Ковачићка са својим синовима. У априлу 1533. дошло je до сукоба из међу кметова и досељевих Срба. Кметови са спахилука Грацера и барона Турна нападоше на метличком земљишту Србе те неколициву недужних досељевика српских изране и истуку. Тек што je Иван Пихлер обавио истрагу и смирио духове, дојавише му, да се сличва нобуна догодила и у Жумберку, кметови Ковачићкини напали су Србе, изранили и истукли људе, разгонили жеве и децу, a марву побили или понели собом. Срби у околини Жумберка, видећи се у невољи, позваше своје сународвике из плавине Пујук, да им дођу у помоћ. Изгледало je, да ће сваког часа доћи до крвавог нокоља између досељеника и старооедиоца. 14 ) Ковачићка je међутим одуговлачила нреговоре о устуиању Жумберка у вади, да ће на тај начин или ооујетити иредају града или бар изнудити што већу одштету. Ha први позив, да дође у Љубљану, који joj Андрија и Вук Ламберг доставише преко Ивава Пихлера, изговорила се да ради болести ие може. Ламберги заказаше нову седницу, на коју Ковачићка дође и изјави да вема куд из Жумберка, јср je њихово имање *код Бихаћа услсд близиве турске опустило те ће поћи сама крал^у да му то саопшти. Ииак се у1густила у преговоре о условима иод којима би предала Жумберак. Крањски цоглавари дојаве 20. јуна краљу ове услове њене и замоле га, да се не ос^рће ва Ковачићкине протесте и разгађања, јер ако се буде јога неко време оклевало са одитуном Жумберка, Срби ће отићи у Турску. Они трие велику оскудицу и у вевољи својој отимају од староеедиоца храву, који опет дижу узбуву против Срба. Стање je тако ужасво, да je недавно Пихлер на метличком и костањевачком земљишту водио истрагу ради тих побуна те je о муком извео главу од узрујаног света. Срби су му говорили, да су ту већ три године, . нсмају сталног боравишта, него мду од места до места, немају од чега да живе, не могу својој марви да прибавс сена и сламе, не могу ништа да спреме за зиму. 15 ) 14 ) Документ бр. XV. 15 ) Bodermann, о. с. стр. 134; Документи бр. XVI. и XVII.
