VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 4. - 245

f 0 првој српсној сеоби у Жумберак * (1530.—1535.) Недаће и порази, које je иретриила војска султана Сулејмана приликом опсаде Беча 1529, изазваше врење и кретањс ме1>у Србима у Турској. Углед монархије, која се сада простирала и на велик део Угарске, на дслу Хрватску и на већи део Славоније одскочио je јако у целој Европи послс овог иораза туреког. Сриска раја у Турској поче еад у хабзбуршку државу да полаже наде своје као у заштитника хришКанског, дораслог Турцима. Срби из Срема и из Србије заиочеше иреговоре са угледним великашом. сународником својим у Угарској, ГГавлом Бакићем, да се преселе к њему, у хабзбуршки део Угарске, a босански Срби из околине Срба, Гламоча и Уица стунише у везу са ауетријским пограничним зановедницима и споразумеше се, да нређу под аустријску управу. Мотиви, који су руководили Србе при досел>аваљу у Аустрију били су различни од етановишта бечке владе. Срби су гледали у лресел.ењу на аустријско земљиште поболлиаље свог стања, обезбеђеп.е своје вере и могућноет, да буду на помоћи својим сународницима у Турекој ; аустријска управа, познавајући Србе као одличне ратникс, гледала je у њима само људски материјал за борбу против Турака, у толико важнији, у колико je турска опасвост бивала већа; нлеменитих и узвишених побуда према несрећи угњетеног народа српеког она није имала. Ha страви српској морало je, дакле, доћи до ужасног разочарења, али незадовољство граничара Срба, вичвих * Прибрао сам много нове грађе за прошлост Срба Жумберчана те сам je иоделио у пет делова: I. 0 првој српској сеоби у Жумберак (1530—1536), II. Друга ееоба Срба у Жумберак (1538—1540), III. Буна Срба Жумберчана (1543—1545), IV. Живот Срба Жумберчана у другој половини шестнаестог века (1546—1600) у V. Жумберачки Срби у седамнаестом веку (1600—1690). За сада износимо овај први дсо, a остали ће бити обелодањене у каснијим бројевима „Вјесника". Материјал за овај првд чланак био je у главном познат и ранијии повесничарима Жумберка, Будерману и Лопашићу, rpal>a за други чланак била je у мањој мери позната споменутим писдима, a грађа за трећи до петог чланка досад je у науци била нотпуно непозната.