VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 88
88 ostavil i da bi se imilo na kanat postavit, nahodeći, kako takovo blago rečeni Gašpar Cohilj kupil je let 30 i veće, odlučiše i sentencijaše, da se ne imej kantat nego ta unuk imej ostat u posese po tištamente svojega deda za svakim inim razlogom. Nazoče Jakov Cohilj, apelujući sentenciju pred g(ospo)d(i)na fic toma u Ljubljanu, ki apelacijon od m irise po zakoni dni 30, imej prnest 0 vrimene apelacijona. Original se nalazi u bilježnici, — sudbenim odlukama, — tt arkivu Jugoslavenske akademije u Zagrebu. U Veprincu 1. srpnja 1598. i . 17. Sud veprinački rješava parbu izmedju Jurja Štembrgar a i Perke Skapčićke radi duga, nadalje parbu izmedju Ivana i Pavla Cuprića radi uživanja crkvenoga zemljišta, nadalje parbu izmedju Mike Šva ića i Matije Cuprića i konačno javlja satnik, daje zabranio Grguru Levinn odlazak iz grada, dok ne plati kazne. U dan prvi juleja i 598. Napreda pred g(ospo)d(i)na vicekapitana kunpari Juraj Stenbrgar od Klane od strani svojega otca župana Vi cenca, tužeći se na Perku, ženu pokojnoga sudca Jerolima Skapčića, kako oveh let minućeh, budući rečenoj Perke posudili dukat sto, kako se u jednom škrite udrži napreda produženom, u kom se udrža(se), da rečena Perka jest jednim kusom sela asegurala. Začuvši rečeni Stenbr gar, kako po testamente pokojnoga Mateja Derela rečeno blago ostav ljeno rečenoj Perke do nje semerte, a po semerte da ima pojt na njeje redi. I tako stojeći na perikule, da bi rečeni Štembrgar svoje pinezi zgubil i tako potribovaše, da bi mu se njega pinezi vratili, zač se na hodi prehinjen. Na drugu stran stojeći rečena Perka i svojimi sini odgovarajući, da rečeni Štembrgar uživa blago, dokle se svrši tih let pet, i da onda ote pinezi vratit. Razumevše g(ospo)d(i)n namestnik i župan i ostali stareji tužbu 1 odgovor parti odlučiše i sentencijaše, da rečeni Štembrgar imej uživat blago udržan(o) u škrite do svršenja let pet. Ako rečena Perka ili njeje sini ne zbrsaju rečenih 100 dukat, tako po zakonu i kantu, ki je uči njen ovo leto zvrhu takova blaga, osta se rečenomu Štembrgaru slo bodno i libero i da imej rečeni Štembrgar do toga vrimena fadigat z sakim inim razlogom. Nazoče stojeći tri sini rečene Perki kuntentaše i niš ne rekoše. Pred prvo rečenoga g(ospo)d(i)na namestnika i župan(a) i starej(e) napreda pride Pavai Cuprić, govoreći, kako nike zemlje crekve svetoga Marka ležeće pod križni bukviće, ke jest jošće njih otac udržal, plaćajući
