VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 3. i 4. - 270

270 На глас, да се народ дигао на оружје, ношље га Карађорђе у Србију, те je овде преузео одмах команду војног одељења, које je логоровало у Белици.

10

) Нешто раније, крајем јуна, нребегао je у Србију архимандрит Мелентије Никшић. Видеман je још у децембру 1814. јавио Сигенталу, да je манастир Фенек опасно легло емигрантске агитације те му je предлагао, да архимандрита Мелентија и његове калуђере одстрани са границе. Тек у мају 1815. стигао je од ратног савета Сигенталу налог, да Мелентија пошље у који манастир у унутраштьости. Сигентал ступи у споразум са митрополитом Стратимировићем те овај премести Мелентија и петорицу љегових калуђера у манастир БоЬан у бачкој жуианији. На нуту из Фенека у Бођан застане Мелентије у Земуну и иошље свог слугу но рубље, којс je заборавио понети. Из Земуна je слуга отишао у Бо.ъевце и одатле се замео траг његов, a такође je нестало и архимандрита из Земуна. Сигентал извести 4. јула ратни савет, да je Мелентије иобегао из Земуна и да се не зна, куд je отишао. Прсма једној каснијој вести помогао je архимандриту при прелазу иреко Саве граничар Обрад Белановић.

11

) Ови и слични случајеви дадоше повода Сигенталу, да 14. августа понови налог земунској војној команди и нетроварадинској регименти, да што савесније испуњавају раније наредбе у ногледу затвора границе.

12

) Али покрај свих ових мера успело je наскоро и проти Матији Ненадовићу да иребегне у Србију. По налогу ратног савета, издатом 5. августа, јави Сигентал 20. августа градоначелнику Паусу у Нови Сад, да проту мора отпратити дубље у Угарску, с тога нека прота сам изабере једно место у унутрашњости Угарске и нека оде тамо. У то je при крају августа откривена једна група кријумчара, који су кријумчарили у Србију муницију. Њих тројицу

: Симу Милосављевића, родом из Чачка и два»3емунца Глишу Лакетића и Арсенија Белића ухватише 26. августа, а почетком сентембра ухватише Грујичића и Јовицу АдамовиЬа. Према исказуАда10

) Гавриловић, о. с. стр. 302. u

) О. с. стр. 299; Сигентал ратном савету 28. августа; Сигентал Видеману 15. септембра. 12

) Налог Сигенталов од 25. августа гласи: „Ungeachtet der bestehenden strengsten Beiehle, dass der Zurücktritt der auf dem diesseitigen Gebieth sich auihaltenden Servier in ihr Vaterland bey den dermahligen Verhältnissen bey gröster Verantwortung und Strafe von den Cordonsposten nicht geduldet werden solle, kommt dennoch erneuert zu vernehmen, dass diese täglich zu 5, 8 bis 10 Mann geschehen solle; ein klarer Beweis, dass nicht nur allein von den Kordonsposten der Dienst mit der grössten Nachlässigkeit betrieben werde, sondern sogar äusserst strafbare Einverständnisse mit den übertrettenden Serviern stattfinden müssen. Es wird daher hiemit erneuert angeordnet, den gesammten Cordonsposten ihre aufhabende Pflicht umso mehr mit allem Ernste in Erinnerung zu bringen, da ein derley Benehmen den Absichten unsers höchsten Hofes