VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 3. i 4. - 260

Аустрија ирема уетанку Срба под Милошем Обреновићем. (Од марта до децембра 1815. године). V. Одношај Милоша Обреновића прела осталим поглавицама. Трагика Стојана Чупића. Битка на Дубљу. Ибрахим паша посредник српски код Еуршид-паше. (Јули 1815.). Енергично настојање Милошево, да осигура себи вођство народно, доносило je с дана на дан све новољнији и јаенији резултат. Барон Сигентал јавља додуше још и 12. јула ратном савету и Штирмеру, да устаници српски немају опће нризнатог вођу

1

), али je ово иитање у то доба у главном већ било одлучено. Kao прва жртва ове одлуке о вођству у корист Милошеву пао je Стојан Чупић, негда чувени јунак и војиода Карађорђев Да би постигао еврху за којом тежи, почео je Милош кидати са традицијом као да je овај уставак наставак Карађорђевог и да они, KOJU су под Карађорђем носили војничку или народну службу, треба и сада да заузму истн ноложај. Карађорђе je пуштао, да се крај њсга развију угледом и снагом и други, с тога у његово доба видимо читав низ индивидуално јаких људи. Милош се ocehao само онда сигурним, ако буде он једини човек, који се својом снагом подигао, а све осталс старешине народно да су ностале старешинама њсговом милошћу. С тога je, чим се мало утврдио, почео под разним изговорима да скида кнезове, који су носили ово звање и у доба Карамор 1;ево и да на њихова места иоставља нове, себи одане .ьуде. При крају јуна одметнула су сс Турцима у Ниш три така евргнута кпеза из крагујевачког среза, међу њима бивши емигрант у Срсму Петар ОташевиЬ

2

). Милошев je иоложај био тежи него Карађорђев. Карађорђе je на ничетку ирвог устанка био изабран за вођу. Сви, који су се иодигли на оружјс, навикли су од првог почетна да слушају и да се покоравају вожду срнскОхМ. Милош je у првом устанку годинама ировсо 1

) Сигентал ратном санету н барону Штирмеру 24. јула 1815. Ј

) Чсрвинка Сигенталу 13. јула.