VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 142
142 били надмоћнији, пусти ее Токатлић у преговоре и преда Рудник Србима иод условом, да се љему и његовима дозволи слободап пролаз у Ужице. Ломо лично испрати Токатлића и његове Турке но уз пут нападну други Срби на Токатлића и убију га. Ма да се оно догодило против вол.е Ломине, сестри li иогинулог Токатлића, да би осветио емрт ујакову, рани из потајс Лому и побегне у Ужице. Пратн.а Ломина иоубија ирсосталс Турке, али воЬи евоме није могла да иомогне. Лома умре после исколи ко дана од задобивепе ране. 8 ] Лома, Миаић Дринчић и Лазар Мутаи били су иод Карађорђсм народно поглавице мањег ранга, али се у њиховој средний налазио једап човек, који je под КараЬорЬем имао ве1ш чин од гьих, био je један од главних војвода српских. То je био Милош ОбреновиЬ, Караћорђев руднички војвода. У ово доба je он био једини од негдањих главних сриских војвода, који се налазио у Србији. После нада Србпје остала су у нодјармљеној земл>и join двојица иоглавица, који су за времс првог устанка отприлике јсднаки били са Милошем по угледу и по војничком чину: Хапи-Продан и Станоје Главаш. Хани Продан подигнс ссптембра 1814. буну и после њеног угушетьа нребегне у Аустрију, a Станоја Рлаваша уби1ие Турци у Фебруару 1815. Милош се одржао све до овог доба, шта више, он je од свих Срба начинио под Турцима најбол>у каријеру. Хаџи-Продана, Главаша и много друге поглавице сриске из првог устанка узсшс Турци у своју службу, али њихов делокруг пије ни из далека био као Мплошсв, који je толико ушао у во.ьу Сулејман-паши, да га je поставио обсркпезом над трим нахијама: рудничком, крагујевачком и чача1кч;ом, ПрилМком Хаци-Продановог устанка Милош je др^као с Турцима тс je много доприпсо, да je устанак локализован и угушен. У носледп,е доба, међутим, почео je Сулејман-иаша и то с пуним нравом сумшати у ве\ ноет ЗГилошеву. ЗГилотп je одржавао везе са емигрантима српским и тим везама су почетком марта, баш у доба, кад се Милош бавпо у Београду, Турци ушли у траг. С тешком муком и uoMohy лукавства се Милош извукао из иашиних руку и похитао у свој завичај (око 10. марта 1815.). У рудничкој сс ]1ахији у то доба с дана на дан повеЬавао број оних, који су одлучили, да се дижу на оружје. Незадовол.ници, међу шима Арсеније Лома, Лазар Мутан и други ступише у договор са Милошем, наговарајупи га, да се придружи њима и да их, као исгдаљи војвода тьихов, поведе и сада у борбу против Турака. Пристанак Милошев био je за н>их од ве3 ) М. Ъ. Мнлићеви!), Иоменик, стр. 305 и 306; Бук От. Караџић, СКЈПЛ.СНИ историјски списи, I. стр. 144—145; Гавриловна, о. с. стр. 149 и 150; Опоменик XIX, стр. б.
