VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 145
145 лап узели Лсшницу, иаке оданлен онет под Лозницу те je мудаееру учинили и седми дан узели, паке каде nohocMo на Бадиновеце, не CMHjo дочекати него побит. И нека зиадеш, ево доЬо на Засавицу и теби одказуем, како су jy4e дошли кнезови од Сокола и од оста ли HaxHJa горни те се придали. С тога нама не нидо на ни ударити, ако xohe и они бити царева paja, да и не трошИм. С тога сам да наске о Турак учинищ (sic). И нека знадеш, MOJ комши]'а, и до саде смо чинили лубав ^едан другоме, када je овако бивало и ja тебе молим од ваше стране, не би ли доиушЬо вашему народу, што ко имаде од бостана и од друге ствари од потрибе, липа хлиба, соли и свашта и масла трговац трговцу за готове новце. И нека знадеш, MOJ KOMUiHj'a, да ми je господин везир на Бадиновци с ве ликом opjmjoM и с тонови велики. И с тим да смо здраво и весело као и суееди. S polja piše: Ови лист да се имаде нридати господину госпо дину обрстару и заповиднику на отворене биле руке, у Митровицу. Original, pisan bosanskom ćirilicom. Pečat otkinut. XXX. Beograd, 18. septembra 1813. Karadjordje se zahvaljuje generalu Cervinki, što je voljan, da primi Sr bijance, koji hoće, da se isele iz Srbije. On je za sad obustavio preseljenje Beograđjana, dok najpre ne predju oni, koji su iz daljih mesta. Милостиви господинъ генералъ. Приепъвшй ючеръ у Београд нашао сам све житель* у смущенно и нренрави пренети Фамил\'е и имъшя своя у цесарокралъвоку державу. Я сам то таки задержао, да се никто не преноси, но да съди на своемъ мъсту. Видеви пак из истогъ случая вашу и человъколюбивогъ правителства цесаро аустршскогъ готовост, снасти и избавити бъдну сиротиню от безчеловъчногъ мучителства и роботва, не пропущам с овим возблагодарити вам милостиви господин генералъ за благоразположете ваше и препоручи™ вам за сваки случай нужде то исто разположете и наклоност показати, а равно и не пропущам вам изявити узрок, коега ради есам за сада задержао. Не на другом узроку заповъст моя оснива се, развъ. да не би с тим далня сиротиня похитаюЬи к води, како што сам свуд расиослао мою заповъдгбез реда ходила и тако имъшя своя оставляла, бацала или упроиащавала, но да би поредочно са спим своим имвнТем к води приближавала се и тако спокойно и бсзбъдно прешли. То с узрок задержашя и по тому изволте, милостиви господине, не приписати каковоме недовърйо. Овом приликом молим васъ, милостиви господин генералъ и оно на име его екселенще господина генерала у Варадину мое иисмо 10