VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 142

142 отузео, за убиства и друге више речене нътове пороке онда вемо му судити. Капетана Нанту равним начином апсимо, што е от Шиши на приятеля узео 40 дуката и подемч'ю се, да he Шиши и попу живот остати, а после сам из пушке Шишу убю, зато сам да врати ове новце. Магистрат такоЬер осуЬуемо до далът провидъния под апе за ньиова двла, коя сами признаю, да су людма криво судили, но ха

тару воиводе писали на Милутина криву сведочбу, што после друго писмо писали нису и изявили дъло уираво. Дано у Великом Народном Суду, у Београду, 11. септембра 1812. Markovićevom rukom

: В' Правителствующем Народнвм Совьту к. Сима Марковичь. Original. XXYI. Ravanj, 27. jula 1813. Vojvoda Sima Katić javlja mitrovaćkoj vojnoj oblasti, da će vratiti ladju i stvari austrijske, koje su njegovi ljudi zaplcnili. ali da ne može vratiti tursko brašno, što je bilo na ladji. Високо славна региментскомандо

! Ми есмо примили ваше иисмо и есмо се разумели, що намъ пишете за лавю цесарску. Ми доиста разумевамо и вами веруемо, да естъ лаЬя цесарска, ал1 е брашно турско. Али како се разумевамо, да е турско брашно ? Турци су сами собомъ на Рачу дошли и наше трое момчади ранили на чуновима, кои есу били пошли но сеобу, да свою родбину преселе изъ Босне и кад су момчадъ изранили и на ну пуцали, онда су имъ овако говорили и законъ псовали и крстъ

: амо ли чъшъ, Влахо, у аду, заръ да нашу лавю и брашно от

мешъ, ели? Тако су они сами показали, да естъ ниово брашно. Тако ми докъ нисмо примили ваше иисмо, ми смо доиста мислили, да и лаЬя турска, по ниову разговору, како су они сами собом показали. А особито има и месецъ дана, како смо ми знали по нашим приятелима одъ Босне, кои нама често обявлюю за сваке ствари илити новине, да

клемъ и то су нам явили, да е турско брашно и да е сасвим на

плачЬно. Али особито ми смо к пре видили, гди брашно иролази на Брчко, али нисмо ктели дирати зъбогъ вашегъ благодвяшя и велике ваше любови и милости на комшилуку. И ми благодаримо цесаро кралъвскоме величеству и вашему благодъяшю и милости, кое ми кодъ васъ имамо и опетъ, ако богъ да, у напредакъ ми желимо на исти начинъ како до яко тако и одъ яко, любовъ на комшилуку во

дити и с вами никакова супрота не имати. Него ми молимо за опро

щена, то Hie било збогъ васъ, да 0и вами какавъ супротъ чинили,