VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 124
124 у сердцу моему носимь и свагда о миру и любовномъ комшилуку мыслимь, као што е и вама познато. Ваше люде майсторе съ поште нъмъ пршмикю и съ благодарешемъ паки натрагъ послакю. И мо лимъ тако ваше высокопревосходителство и съ высокопочиташемъ очекуюки милостива отговора есамь свагда вашега высокопревосхо дителства понизный слуга JaKOBb Ненадовичь. У Валт.ву, 3. кипа 1808. S polja piše: бго высокопревосходителству господину баронъ отъ Шимшенъ, генерал Ф. М. Л. И Славоше и Срема командирендеру съ высокопочитаниемъ. У Петроварадину. Više adrese piše: Из Валъва. Tri pečata, dva od crvenog voska i jedan od mastila, potpuno ne čitak. Na jednom pečatu je grb Srbije i više njega reč JAKOBb, na dru gom je ustremljen lav sa krunom na glavi i mačem u pandžama. Više lava je slovo H. U kraj pečata piše: Purificirt und expedirt Mitrovitz den 18. Juny 1808. In Ermanglung eines Kastellinspektors Kescheracz, Hauptman VI. Beograd, 21. februara 1809. Proklamacija bez potpisa na srpski narod. Проглашеше. Роде сербскш, возлюблена брако ! Тр.усъ и облакъ мрачни при падению царства и славе сербске по князу Лазарю Уавно надъ Сербшмъ показа ся, кое предказаше не за дуго по томъ и иснуни се, еръ наслъдници Лазареви и потомци Бранковичеви Hie да су онаи столпъ (то есть соглайе), на коему свако владъше свои коренъ и свою снагу полаже, хранили, него пре нируки се за круну и скиптръ правлешя еданъ на другаго воину дизао, пакъ када е себе ут'венеиа видно, Турке себи на помокъ иро тивъ брата свога призивао и тако дотле гонили се, докъ и обе стране изнемогле есу, пакъ и себе и народъ свои подъ иго турско бащо и тешкимъ ланцемъ оковао. О ! зависте и несоглаше, горки лд е твои плодъ, страшно л i е твое сльдстше, ето ти предказаше, ето ти облакъ мрачни, кои е четири и нъколико стотина година Сербш покривао и омрачавао, сиръчъ завистъ и несоглаС1е. Али ево, мила брако, после толикога студа, после толикогъ угпк татя и после толикога уздисаня и плача праотецъ и дъдовъ нашихъ, гди освану данъ златнаго проьека, да ироюп'е Неман]ина лоза и по никне Teopiie Петровичъ, дика и обрана сербска, возрадуи ся тЬне HeMaHJHHa, да е цветао нуполъ твое лозе, да собере сербске майке сини, да прослави и ирогласи твое старо славно и\те и освети рану, од Турака на Косово твомъ роду задату.