VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)
Strana - 73
73 XVIII. U Ogulinu, 19. svibnja 1560. Kapetan ogulinski Andrija Tadiolović javlja, da se je sakupila turska konjanička vojska kod Bunića. Svim i svakomu dajem na znanje, pred kih priđe ov moj list, kako mi priđe ovu uru pošta i straša iz Jesenic, ka mi povida istinim zakonom, da je vidil Paval Ključarić tursku veliku konjičku vojsku učera jutro pri Buniću, ča je na 18. maja. Zato sam to otil vam po zemlji dati od grada do grada na znanje, da se budete znali čuvati tr svaki sobu promišljati ki kamo zna. Ne ino, bog s vami. Pisan(o) v Ogulinu u nedilju uru prija, ča je na 19. maja 1560. Jandrij Tadiolović, k(apetan) v Ogulinu. Izvana: Ovi turski glasi da se nose na Lukovdol, Poljane i dalje noć tr dan. Brzo, — brzo, — brzo, — brzo. Glagolski original na pol tabaka papira čuva se u zemaljskom kranjskom muzeju Rudolphinumu u Ljubljani. XIX. U Šibeniku oko 1560. Ivan Ručić ispričava se knezu Jandrij i Tadioloviću, javlja neke vi jesti iz turskih zemalja, napose da će Turci krenuti na Obrovac i šilje mu svoga čovjeka Matiju, da ga potanje izvijesti. Izabrani i plemeniti knez Jandriću, brate dragi! Neka znate, kako prijah vaše liste, po kojih razumih, ča mi pi šete zaradi plaće moje i brodov. Tko bolje zna tratnju i trud(b)u moju nego vi, a sada ča vam Matij na riči reče, virujte mu, a zaradi glasov ne bih vas se oglušiv, kada (bi) bilo ča od vridnosti. A sve to, što vam je tko pisa, na pamet vam govori, zač Malkoč beg nije pošav na ino graditi oni kaštev, nego ako bi kim uzrokom ostati mogav careve vojske za V uzrok, da ze ispriča, da gradove gradi i na straži stoji. I ovih dan će dojti u Hervate i na Obrovac i ovo sam deršav Matija za uzrok, jere dojde s porte Miše Ljučić, ter ga bihu obustavili van grada, dokle ga upustiše, jeda bih izvidio, ča bih vam za glase s isti nom pisao. I oto da znadete s istinom, da ide car na Kozul bašu svo jom glavom i učini mir z kraljem vašim, i lipo je poklisare daršao, svaki dan im je davao četerdeset cekinov i pako ih je mnogo lipo od pravio. I Matiju se grušćaše toliko stati, ali ga ja uzderšah došle, jeda bih vam ča s istinom pisao, a za ke ine glase nije ča sada čuti.
