VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)

Strana - 243

243 alles erfahren hat, was ich wegen seiner einberichtet habe. Er hat sich bey mir nicht gar artig bedankt. Agram, den 11. Sept. 1813. dd.".

1

) Očito je, da Drašković nije bio po volji Hageru. Kad je grof Janko za franceske okupacije dolazio u austrijske zemlje i boravio na saboru požunskom, čovjek bi se nadao, da će to glavar austrijske državne po

licije s veseljem pozdraviti i nastojati, da se uzdrže što uže veze s od

ličnicima iz okupiranih krajeva. Naprotiv, Hagerovi ljudi su Draškoviću osporivali pravo, da prisustvuje požunskom saboru, a sam Hager ga je opasao policijskim agentima, koji su mu brojili svaki korak. Draš

kovića su s hrvatskim i ugarskim plemstvom vezale jake lične, obi

teljske i — da tako rečem — historijske veze, a on nije prekinuo tih veza niti u dane, kad je dospio u državu Napoleonovu. Dakako u tim krugovima nije bilo simpatija za struju, kojoj je služio Hager i koju karakteriše policijsko shvaćanje cijeloga državnog života. Ni poslije pada Napoleonova nije državna policija pustila Draško

vića s oka. U augustu 1815. primio je dvorski policijski ured izvještaj iz Hrvatske, u kojem je sve bilo prikazano najcrnijim bojama: u zemlji je nerodica i glad ; narod je „durchaus roh, indolent und höchst un

wissend" ; više svećenstvo je nemarno, a niže djelomice neuko i odano piću ; plemstvo je zadojeno demokratskim i republikanskim načelima, dapače se kaže, da je i varaždinski kapucinski gvardijan „ein grosser Freund und Anhänger des Bonaparte". Anonimni pisac izvještaja oso

bito je upozorio vladu na grofove Draškoviče: „Die Grafen Draskovits, wovon einer, wie ich höre, während der französischen Regierung auch in Paris war und sich als einen eifrigen Anhänger des neuen Systems bewies, gehören gleichfalls unter jene, welche von Seiten der Regierung nicht aus dem Auge gelassen werden dürfen".

2

) Hager je dakako odmah zatražio informacija od svojih pouzdanika, Radićevića i Kukovića. Vidi se, da Radićević nikako nije mario Janka Draškovića; priznao mu je i ovaj put, da je veoma darovit, no jako ponosan, a u političkom pogledu veli za nj : „Er war den Franzosen hier gehässig, wird von Österreichern vermieden, von AltHungarn ausgewiechen . . .*.*) Poslije neuspjele denuncijacije u godini 1813. Radićević, sva je prilika, nije imao više volje iznositi protiv Janka Draškovića političke tužbe u ne

kom određenom smjeru, nego ga je rađe prikazao kao čudaka, koji je svima omražen. Drugi pouzdanik Hagerov, Kuković, odbija od Draš" kovića svaku sumnju političke nepouzdanosti.

4

) No mnogo zanimljiviji od Radićevićeva i Kukovićeva izvještaja je opširni anonimni spis o pri

likama u Hrvatskoj, što ga je poslao neki treći pouzdanik, također na *) Spis pod signaturom: 3266 ex 1813. -) Spis pod signaturom: 3G17 ex 1815, 3

) Radićevićev izvještaj pod br. 18 C. Kukovićev izvještaj pod br. 18 B,