VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)

Strana - 241

241 der Graf mit dem Div.Generaln Baron St. Cyre Freund war und alle P>anzosen an sich gezogen hatte, mit dem Marmont und Bertrand genau bekannt war", pa dodaje tome zlobno, da bi Drašković za cijelo bio primio intendantsku ili brigadirsku čast u Karlovcu, da su mu je ta gospoda ponudila: „obwohl Er sonst zu eigensinnig ist, um wo immer eine Anstellung zu bitten oder seine schönen natürlichen Talente zum allgemeinen Besten zu verwenden".

1

) Da je Drašković zbilja imao ta

kvih ambicija, bio bi se bez sumnje požurio sa zakletvom vjernosti franceskoj vladi, no sam Radićević je već prije toga javio 20. jula 1811. Hageru, da Drašković nije u Iliriji još prisegao vjernosti,

2

) a da nije prisegao ni kasnije, razabire se iz pisma, što ga je sam Drašković pisao Hageru 2. septembra 1813. i u kojem povrh toga ističe, da je odbio „alle Anträge der jenseitigen Regierung zu denen schönsten Chargen".

3

) Korespondencija Draškovićeva bila je pod oštrom paskom, te nam je i do danas u arhivskim spisima sačuvan prijepis pisma, što ga je Drašković 10. februara 1812. pisao franceskom generalu SaintCyru u Hamburg, a državna ga policija zaustavila i otvorila.

4

) Isprva govori Drašković (jamačno hotice) dosta nejasno, da radi zamršenih javnih prilika doslije još nije mogao „

prendre parti" — očito u političkom smislu. No u drugom dijelu pisma izrekao je o Francezima, što ih je Napoleon slao, da upravljaju Ilirijom, tako nemio i bezobziran, dapače grub sud, te nema sumnje, da je morao biti u veoma intimnim prija

teljskim odnošajima s franceskim generalom, kojem se usudio tako pisati. I nehotice čovjek pomišlja, da li nije Draškoviću bilo poznato, kako državna policija vreba na njegova pisma, pa da li nije možebiti prema tome ton pisama udešavao. Ali da se u samoj stvari ne će biti pre

tvarao, nego da uza sve veze, što su ga vezale s pojedinim odličnim Francezima u Iliriji, nije simpatizovao s franceskom okupacijom, svje

doči nam veoma karakteristično pismo, što ga je Radićević pisao Ha

geru poslije Napoleonove nesreće u Rusiji i u kojem veli, da Drašković i u opće svi Hrvati simpatizuju s Rusima i da će grof Janko upravo zato poći preko zime u Peštu: „. . . um den Beobachtungen der Illyrier wegen der Meinung rücksichtlich auf die Russen nicht ausgesezt zu seyn ; er ist wie im allgemeinen alle Croaten den Russen mehr als den Fran

zosen geneigt".

0

) Bio bi to u Draškovića prvi poznati nam trag slaven

skih simpatija. Na žalost, ne da se utvrditi, jesu li to bile simpatije narodne ili političke. l

) Izvještaj pod br. 6. J

) Izvještaj pod br. 3. s

) Drašfcovićevo pismo pod br. 17, *) Vidi br. 5. 5) Radićevićev izvještaj pod br. 14. 16