VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)
Strana - 152
152 Ü Veprincu, 17. srpnja 1591. III. 13. Sud veprinački rješava parbu izmedju suca Mateja Livina i Ivana Bernkovića radi jednoga komada zemlje. U dan 17. ijuleja 1591. pred s(ve)tu Anu na stole pravdenom se deći miser Lucij Fantaguci na meste g(ospo)d(i)na Ivana Canki i župan Mihovil Kadmen i sudac Marko Dminak i ostali stareji kaštela Veprinca, čineći pravdu. Napreda priđe sudac Matej Livin, govoreć, da je bil kupil jedan kus zemlje od Mateja Bernkovića za dukat 13 i buduć rečeni sudac Matej činil postavit na klič ta kus zemlje po zakone od ovega mesta i prisai je napreda sin Ivan Mateja Bernkovića na ta kant i odkupil je rečeni kus zemlje kako sin i najbližnji. I razumivši počtovani oficij jednu i drugu stran vse, ča se ima i kemu pristoji rečena zemlja, smo odlučili i sentencijali, da je dobro odkupil Ivan, sin rečenoga Bernkovića, a sudac Matej da vzeme nje govi pinezi i to sa vsakim inim boljim putem i pravicu. U Veprincu, 18. srpnja 1591. III. 14. Sud veprinački rješava parbu izmedju Franka Tananaja i Ivana Mar ušica radi nekih prijepora. U dan 18. juleja 1591. v kaštelu Veprincu v kući Franka Tana naja u deferenciji, vrtećoj meju Frankom Tananajem i meju Ivanom Marušićem cicu i za uzrok nike kordije, ka je meju njimi za rotno, kako se meju njimi (v) skriti udrži, i za gnoj, ki je klal rečeni Ivan v poses. I za takove đeferencije, budući se pred počtovani(m) oficijem veprinačkim pravdali, počtovani oficij, viđivši takove đeferencije meju njimi, tako odlučiše, da saki od njih najde jednoga dobra muža, ki takovu deferenciju meju njimi akvitaju. Rečeni Ivan od svoje strani najde župana Ivana Cupra, a Franko Martina Zuba. I ta dva muža izibrana, budući preda se pozvali Franka i Ivana, da mantinaju do svoje kušencije, da ote pri tom ostat, ča oni učine do njihove kušencije. Franko i Jivan prisegoše, da ote, i povi đavši saki svoje pravice pred njimi, tako se zeše ti muži na takove đeferencije i čuda misleći i propensivajuć takove đeferencije meju njimi, tako ne mogući oni dva meju njimi deštrigat, tako zeše k sebi k po moći od sveta sudca Bartola Puližanca. I viđivši ti tri muži vse đe ferencije meju njimi, koliko si najbolje i pravije more za jednoga i drugoga. Prizivajući ime g(ospo)d(i)na našega Isukrsta, od koga saki dobri sud ishodi, ti tri muži odlučiše i sentencijaše, da si mankamenti i đe ferencije, ke su meju njimi za rečeni poses, obališe i doli vrgoše, samo da Franko da rečenomu Ivanu za fabriku i za gnjoj, ke je v rečenom
