VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)

Strana - 148

148 U Veprincu u Istri, 23. veljače 1591. III. 5. Sud veprinački rješava parbu Mihovila Barnardića glpde jedne njive. U dan 23. febrara 1591. Plemeniti namesnik miser Lucijo Fan

tagucijo plemenitoga g(ospo)đ(i)na Ivana Canki dostojnoga kapitana ka-

stavskoga i počtovani župan Mihovil Kadmen i ostali stareji kaštela Veprinca, sedeći v stole pravdenom, budući se pred njimi pritužil Mi

hovil Barnardić, govoreći, da je bil dal v požit satniku libar 80 i 7 i vina 41 likufa, a to za jedna njivu, ka je v dobreće sudca Marka Dminka, ku je bil prodal Ivanu Verđežiću rečeni sudac za libar 80 i 7. I rečeni Ivan pouda Mateju Dminčiću tih lib(a)r 87, da bi za njega tu njivu odkupil na kante i rečeni Matej apožita te pinezi satniku i opet je zdvignu tudje svoje pinezi rečeni Matej, ki (?) rečenoga Miho

vila ostaše v požite poli satnika. I zato potrebovaše pravde, da bi ga v poses pustili. Počtovana pravda razumevši lakov(u) tužbu, obnajdoše, da je re

čena njiva ostala tomu Mihovilu vsi

mi zakoni kaštela Veprinca i po

staviše ga v poses, da ga on mozi đeržat, uživat, prodat, darovat, kako svoje vlašće blago sa vsakem pravđenim odlučenjem. I v juro priđe sudac Marko i vze rečenu sumu pinez od rečenoga Mihovila. U Veprincu u Istri, 25. veljače 1591. III. 6. Sud veprinački odsudjuje Matiju Zgajnara radi potvore nanesene Mikuli Čaliću. U dan 25. prvara 1591. Va ime lsukarstovo, amen, let po njega svetom porojenju 1591. miseca febrara dni 25. Mi Lucijo Fantaguci, namesnik g(ospo)đ(i)na Jivana Čanka, logotenenta kapitanije kastavske, tulikajše Mihovil Kad

men, župan ovoga leta, Marko Dminac, Mihac Lucijanić, suci, i ostali stariji i vladavci kaštela Veprinca, sudeći u sudu pravdenom pred crikvu svete Anne, želeći fsakomu tako ubogu kako bogatu pravu pravdu i zadovoljšćinu učiniti, kadi priđe pred nas i sud naš Mikula Calić iz Opatije svetoga Jakova, tužeći se na Matija Žgajnara, stanućega u Riki, govoreć pred nami rečeni Mikula, da ga je bil obrekal Žgajnar i po

tvoril, kako da bi u njegovu kuću u Vičićih razbil i tadbenim načinom jednu motiku ukral. Ki rečeni Mikula, želeći svoje počtenje, kako fsaki dobar i počten človik jima jiskati i branit, donese pred nas i naš obraz u pismu svidočastvo počtovanoga ričkoga suca Mikuli Huntalića i pod pečat ričke komunitadi, u kom pismu ob(z)nali jesmo na obranjenje počtenja rečenoga Mikule, kako je prisegal Juraj Grohovac, kovač i Stanući u Riki, da je on ukoval zgora jimenovanu motiku i prodal ju