VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)
Strana - 139
139 U Veprincu ffi< studenoga 1590. II. 18. Sud veprinački rješava parbu izmedju Grzana Tancabela, Pavla Brajkoviča i župana Petra Mokorića s jedne strane i sudca Jero lima Skabca s druge strane radi nekih zemalja. U dan 10. novembra 1590. v kašteli Veprinci pred s(ve)tu Annu počtovani župan Lovreč i sudac Matej Polić, ordinariji, poli njih ostali stariji kaštela Veprinca. Pred kih priđe Geržan Tancabel i Paval Braj ković i župan Petar Mohorić, stužujući se na sudca Jerolima Škabca za cica neke delerencije, da budući v pasano vrime njega sin Lovre budući njim niki dug dužan, za ki dug budući njim dal jedan kus blaga ležećega nad dolac Kapužnjak na dvor. Ka zemlja budući skantana po zakoni kaštela Veprinca i po satniki Mateji Vidovići te zemlje jesu ostale tim mužem više imenovanim vsimi pravicâmi kaštela Veprinca i "od tih zemalj jesu prijimali i letinu od vina. Pride pred njih, tih muži, sudac Jerolim, da mu je dadu, da jih oće platit po termenih za te zemlje, a sada, kada ga pitahu, da jih doplati, sudac Jerolim reče, da gredu k zemljam. Tako počtovani oficij odluči, da uživaju ti muži te zemlje, kada ni otel platit, kako je obećal, i da su jim libère, franke. U Veprincu 11. rujna 1590. II. 19. Sud veprinački odsudjuje Jelenu Čohilj, što je svoga tastß Gospara Čohilja, Martina Češića i Mikuln Dminčića grdila. U dan 11. sentembra 1590. prituži se župan Gašpar Čohilj pred oficij kaštela Veprinca, a to na svoju snahu Jelenu, a to da ga je nepošteno psovala i budući se va'no doba primiril ondi Mihac Marić, kada ga je sramotila, i budući mi oficij ispitali rečenoga Mihca, a on reče, da ga je kruto nepošteno sramotila. I zato je osujujemo i v uzu stavimo i smilujući se na nje uboštvo, ne otijući ju osudit v pedeset libar nego v dvajset i pet. Jošće prituži se li na nju Martin Češić.i Mikula Dminčić, da jih je kruto jezikom sramotila i psovala i po ve(ć) krat, da ne more pravda pred nju mira imet. I zatoj se v jednu penu stavismo sakim boljim putem i pravicu. A ona sada apela pred g(ospo)d(i)na kapitana, a mi za ne uman kat za naše poštenje, dasmo joj apelacijon. • i«. ; U Veprincu 24. rujna 1590. II. 20. Općina veprinačka odredjuje glede prodaje mesa. U dan 24. sentembra 1590. u kaštelu Veprincu učinjeno bi ogla šenje (?), a to zaradi bikarije, ka oće bit od sada do mesopusta. I tako da se nima draže prodavat meso skopče po pet beči, glava po pet beči, utrobica pet beči, slezenica pet beči, jošće da ne pušćaju mesi, tar junče
