VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)

Strana - 125

L25 U Veprincu 16. studenoga 1589. I. 13. Stid veprinački odredjuje kaznu Grzanu Čohilju i Verdežima, ako se svadjaju, — župan Ivan Cupar i odvjetnik Juraj nagodiše popa Antuna Ceka i Franka Tananaja i sud rješava parbu glede ostavine pokojnoga Antuna Hlanudića. U dan 16. novembra 1589. G(ospo)d(i)n Ivan Canki, kapitan v Kastve i župan i stareji ka

štela (v) Veprince. Napreda priđe Gržan Cohilj, stužujući se na Vrdeži, da ga psuju i prête ga biti. Na to g(ospo)d(i)n kapitan i župan i sta

reji, zapovedajuć po satnike Ivane Paćalate toliko jednim koliko dru

gim sada penu libar 50, da se nimaju psovat ni bit i mirna življenja (bit). Ka pena se aplikuje u fabriku turnja veprinačkoga.

1

) * U dan više rečeni župan Ivan Cupar i Juraj bokat učiniše sen

tenciju arbitrariju meju v Krste počtovanim popom Antonom Čekom, plovanom u Jelšah, i meju Frankom Tananajom ciču nikoga Camba

lota. Odlučiše i arbitraše, da k onim libar 18, ke je rečeni Franko bil po prvo rečenomu plovanu dal, ima mu pridat jedan spud vina mere veprinačke. * U dan prvo rečeni pred rečenim g(ospo)d(i)nom kapitanom i žu

panom i starejimi kaštela Veprinca napreda, budući razumemo potri

bovanje Ivana Hlanudića i tolikoje Mateja Viđovića od strani svoje ženi, a hćere rečenoga pokojnoga staroga Hlanudi(ća), oca prvo imenovanih, suprot svojoj maćehi Fumije, ka udrži vsa blaga njih otca, kako nje

gov otac jest rečenomu svojemu sinu Ivanu pustil niki mal kus blaga, na kom se ne kuntenta, budući male vrednote, prošeci, da bi s prav

dom se imelo providiti, ako bi testament svojega otca imel ostat v kreposte svojem ili ne. I to li potribovaše rečeni Vidović, kako svoja žena ni (došla) z ničimre od svojega otca, prošeci tako jedan kako drugi pravdenoga odlučka. Na drugu stran odgovaraše Mikola Lucianić kako brat rečene njih maćehi, a ženi rečenoga Antona Hladuni(ća), kažući i braneći se tišta

mentom rečenoga Hlanudića. I budući zadovoljno razumen i proglašan i govoreć, da je rečena njih sestra rečenu prvu decu malu hranila i vihranivši jesu pošli služiti, i 'namo prošeci, da bi si rečena njega sestra udržana poli testamenta. Razumevši prvo rečeni g(ospo)d(i)n kapetan i župan i stareji tužbu i odgovor jedne i druge strani odlučiše i sentencijaše, da rečena Fu

mija, njih maćeha, imej ostat do nje semerti uživateljnica od blag, poč

*) Postrance je zakljušeno: Pena meju Gržanom Cohiljom i timi Vrdeži,