VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)

Strana - SVESKA 3. - 232

232 Неколико коморан ских хајдука са војводама СтеФаном Рокалом и Ђорђем Бајнаји-ем нападну код Остроготргона богатог вца сриског Жигмунда Живана, убију га и поробе. По свој прилици су и у ову хајдучију умешани били и Турци, jep ce je дан део робе убијеног трговца налазио у поседу турског везира у Будиму

1

). Трговци српски су водили врло разнолику трговину, они су носили на својим лађама сваковрсне производе запада на исток, а са истока су преносили тамошњу робу на запад. У њиховим je рукама била огромна количина тадашњег покретног иметка, а нарочито им je велико имање лежало у готовом новцу. Често су долазили у већој множини у Беч, те овде нису били на чисто, којој власти спада у дужност да води рачуна о Србима

2

). У Бечу као и у другим местима, смели су трговци српски из турских крајева да остану само до одређеног рока

3

). Од робе, с којом су Срби трговали, често се спомиње вуна и брашно, затим ножеви и друга метална оруђ^. Поједине врете платна и чохе називале су се ерпским за разлику од других

4

). Пренос робе из једне у другу државу je био скопчан са тешкоћама већ и стога, што je требало најпре исходити дозволу те je више пута морала да ту дозволу затражи званична власт оне земље, из које je роба извожена

0

). !) Prot. Ехр. за 1670. 2

) Ратни савет изда неке заповести генералу Кајзеру „wegen der alhier zu Wienn befindenden sich in grosser anzahl unkatholische Ratzen", а из саопштења доњоаустријске владе се види „dass die Ratzen sich nicht mehr unter des hof kriegs rath schütz befinden" (Prot. Reg. за 1677). 3

) Три ерпска трговца, Петар Фогаш, Петар Монастерлија и Себастијан Костанић замоле 26. новембра 1669. ратни савет „umb sie noch zu Raab zu geduldten" (Reg. за 1669). О тражењу пасоша имамо вест из јула 1670. „Hagyi Leca und Giovan Midrovich beede gebrueder Ratzen umb pass mit wahren nacher Wienn vndt Comorn zu reisen" (Exp.). 4

) У једном попису A harminezad szabâlyozâsa a biztosok aitai, De rebus au

ratis et sericeis: „ ... Ab una pecia domasci Rasciani". Y чланку „Müvelödes tör

téneti adatok. A pozsonyi târsas kâptalani egyhâz leltâr 1557böl" стоји „casula rubri coloris racz kamtika floribus fillati auri pertexta", затим „Casulae duae de râtz chy

melett" и најзад „ex racz taphoia" (Törtenelmi Tàr sa 1885 стр. 602, 603 и 777). 5

) Maja 1651. затражи турски поклисар Хасан паша од ратног савета „ertheilung passbrief inuermelten Ratzen zu herauffuhrung ein 500 säckh wohl ohne mauth" (Prot. Exp. за 1651); у новембру ове године моли један трговац српски из Београда umb mauth freuen passbrief 200 säkh wohlen in Österreich und Mähren zu führen, што je ратни савет и одобрио (1. с). Августа 1657. јавља гроФ Баћањи ратном савету „dass die ratzische commerzien dem lande schädlich" (Exp.). ГроФ Пу

хајм јавља 3. јула 1663. ратном савету „item seye ein ratzisches schiff ohne pass zu Comorn ankhommen" (Exp.). Из године 1666. имамо запие, да je дворска комора за казну одузела ерпским трговцима Илији и Јакову 1500 дуката (Ехр.). Год. 1673. налаже цар ратном савету „per gedenkhung der abschaffung der gefährlich alhier zq Wienn befindenden correspondierenden Ratzen nach Türckey" (Reg.),