VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)

Strana - 228

228 стине окрутношћу уливају народу страх у кости. Тавнице су биле пре'иуне, конФискација имања и вешала су на дневном реду. Кад je мислио, да je бунтовничку земљу сасвим умирио и да je људе од утицаја у народу истребио, остави Баста 7. априла 1604. Ердељ, а управу над њим повери гроФу Томи Капреолу, од кога наскоро преузеше управу неколико царских комесара. Басту именује сада цар РудолФ за главног команданта у рату против Турака. Почетком 1604. вратио се у Угарску СтеФан Бочкаји, ујак његдањег кнеза Жигмунда Баторија. Бочкаји се био у последње време повукао у Праг, јер су му противници конФисцирали цео горњоугарски и ердељски посед. По налогу дара РудолФа добио je сада натраг велик део свог поседа, али je и да.ъе живео повучено. Кошички заповедник генерал Белгијозо није међутим ни њему дао мира, него га je глобио и сумњичио на сваком кораку. Овако поступање свакако je допринело, да Бочкаји одиста ступи у везу са младим Гаврилом Бетленом и другим незадовољницима, који су испред Немаца побегли на турско земљиште. Једна чета генерала Белгијоза, у којој се налазио и Сава Темишварац као један од заповедника, нападие ове бегунце у околини Темишвара, али темишварски Турци прискоче мађарским устаницима у помоћ и спасу их од погибије.

1

) Овом приликом падне преииска Бочкајева са мађарским незадовољницима у руке Белгијозу, те он нозове Бочкаја у свој табор на пољу Ракомазу да се оправда, а кад овај не дође, изашље војску против њега. Војска ова, којој се придружише и многе ердељске срнске и немачке чете,

2

) освоји Бочкајев град св. Јоб па се крене на остале градове његове. Међутим Бочкајев присталица Павле Ервенди прикупи многе хајдуке и с њима нападне ноћу 14. октобра код Алмашда генерала Пецена, који je са 3500 војника хитао у табор Белгијозов, сатре му војску и њега самог зароби. У след ове победе порасла je моћ Бочкајева, број његових при*) Magyar törtenelmi evkönyvek es naplök II. стр. 33. 2

) При подаску ердсљских чета настојади су царски комесари, да и у зем.ъи остане довольно војеке. У цисму њиховом из Колошвара 12. октобра, управљеном надвојводи Матији, стоји: „Damit aber das lanndt nit gar an khriegsvolckh entblösset würde, sein im veltlager bei Weissenburg drey oder vierhundert Zäckeln mit etbo souill hungrishen pfärdten, die vnndter dem obristen herrn Balthasar Khornis, Morsa, Mareen wayda, vnnd Ratzy Georgen gedient vnnd eur khays. mt. rath herrn Benedicto Mynd

zenty als ire inen zuegeordnetem haubt verblieben . . Спомињући Карансебеш и Лугош веле „Soll es aber eur kay. mt. gehorsambist nit pergen, dass solche baide heuser mit lautter Ratzen besezt, so ire gemeinschafft vnnd correspondentz mit den Turggen vnnd panduren haben vnnd derowegen solche heuser in grosser gefahr stehen ..." и стога я

. . . wirdet aber khunfftig diese zwo vöstungen zu erhalten hoch von nötten sein, die Ratzen alle herauss zu thuen vnnd hergegen teutsche vnd Hungern hienein zu legen," (Expedit за год. 1604.).