VJESNIK 12. (ZAGREB, 1910.)
Strana - 76
76 svita, najprvo naporučam dušu moju g(ospo)d(i)nu bogu, ki mi ju je i dal do njegove volje, a telo materi zemlji, od ke je i prišlo, otih učiniti moje odlučenje : Najprvo ostavljam, da moja obitil, budi mužkoga budi ženskoga spola i ki budu napotli, da plaćaju vsako leto od vsega moga otačastva imanja i moga strica da plaćaju oltaru svetoga Ruzarija jednu brentu vina, a oltaru svete Marije (bo)ravljenja 1 brentu vina, i to plaćajuć da uživaju njega jednoga i drugoga, ako li ne bi oteli mirovno plaćati, da mozite bratja oltara jednoga i drugoga uzeti jedan kopač trsja kadi njim drago. Opet ostavljam mojim sinom Ivanu i Mariju vrt za kuću od puta v . . . ikoga, kako stoji črišnja do vele steni i do mirišć. Opet ostavljam sinu Franu trsji Pod zasad, opet da moji sini dadu s(e)stram meju sobu dei, dokli se ožene, ča jest Ursi i Marici. I pri tom biše dobri i poštovani svedoci, najprvo gospodin Juraj Nošković, 2. pop Andrij Benković, 3. Matij Andrijašić i pred sini, pred Franom i pred Ivanom. I tomu bihu oni kuntenti. I ja žakan Fabijan Meličić ta tištament pisah pravo i čisto, kako čuh od svedoki zgora imenovanimi. Iz vana: To je tištament Marice Fujinića. Glagolski original lijepo napisan na papiru, ali oštećen, nalazi se u hrv. zemaljskom arhivu. 20. U Grižanama 21. rujna 1620. Matij Marnšić daruje Antonu Folkoviću komadić zemljišta, a on mu zato daje protudar. 1620. miseca sektebra na 21., u vrime zmožne i zveličene naše m. g(ospo)de, g(ospo)d(i)na, g(ospo)d(i)na Mikluša i g(ospo)d(i)na, g(ospo)d(i)na Jurja, naše m. g(ospo)de Zrinskih i njihove m. g(ospo)dstva u Primorju kapatan dobar i plemenit č(ovi)k knez Andrijaš Rašavar i knez Martin Sandrić, a u Griža(na)h porkudab knez Andrij Gašparović. Znano se čini vsim i vsakomu, najprvo g(ospo)di i ostalim počtovanim), pred kih poč(tovani) obraz priđe ovo pismo, a to kako darova Matij Marušić jedan kuščić zemlje (v) Kosteli Antonu Folkoviću, ka zemlja se drži zemlje Antonove od južne strani, a od burne strani Antonova zemlja, ku zemlju on njemu darova vikuvečnim zakonom, njemu i njegovu ostanku, a Anton njemu darova jednu ialovicu i dvi kozi briju, ke su vse troje valjale l(i)b(a)r 40. I on se tomu daru kuntenta i svoju gospodaricu i svoju obitilju, a to učiniše dobrovoljno med sobu i kuntentaše i zavez učiniše, ki bi se oporekal, da ostaje g(ospo)d(i)nu m. dukat 25, a komunu pet i da dar gubi. A i na to bihu dozvani na
