VJESNIK 12. (ZAGREB, 1910.)

Strana - 68

68 kako mi se spotribi prodati jedan kus moje zemlje i ponujah ju v klupeh s(ve)te Marije v Mahićnom po zakonu jednoć i drugoč i tretič bližnemu i dalnemu, ki bi bil volneji kupiti i nigdor mi se ne javi, ni bi je bil nigdor volneji kupiti nego Grgur Šukal, moj stričić. Njemu ju prodah i njega ostanku nakon njega dobrovoljnim zakonom i vekuvečnim zakonom i neodazvanim, voljan prodati, darovati, uživati i ostaviti komu njemu drago, a on mi ju plati vse, ča joj bi cena, 4 dukati manje 10 širokih i preplati, a odmita od te zemlje gre 1 krajcar. Ti biše ponudni kmeti Šime Košavić, Luke Košavić. I pri tom biše dobri ljudi i poštovani jaldomašniki Ivan Katinčić, sudac g(ospo)d(ino)v, Mačković . . ., Matej Pivčić, Jandrej Sunarić, Marko Klarić, Petar Kovačić, Martin Kučarić, Mikula Sundić, Ivan Klarić, Mihalj Jurmanić, Petar Cabarnić, Jurak Šukal, Šime Šukal, Ive Šukal, Brne Šukal, Matić Kovačić, Mikula Cavaka Dančić i veče okolu dobrih ljudi i ja Martin dijak, ki to pisah po prošnji obiju dviju strane i u dobri volji. I opeljasmo tu zemlju, pojdosmo od sunča ishoda od jednoga hrastova panja do puti, doli putem idući doli v potok ter v brest, iz bresta gori idući vodotečinu v kamen, iz kamena opet v panj hrastov. Tote se meje stase. Jaldomav pismo, b(og)a molismo i zagovor poztavismo, ki bi to pogovoru ali v tom ne stal, da zaostaje g(ospo)dinu 25 grivan i da iminje gubi. I ja Mike gori rečeni i, s mojim bratom dah ta moj list Grguru svrhu sebe i sverhu naj u ostanka za veče verovanija pred timi dobrimi ljudmi gori rečenimi i bi pisan pod pečat bratinsku novačku v letih g(ospo)dnih 1563. Ja Grgur i Jurak Šukli, budući meju sobom stričići, tako se učinisva dobrovoljnim zakonom : Ja Grgur dah Juraku jedan kus vinograda, a Jurak meni da svojih slogov zemlje va Kračicah 12 i pol. I jaldomav pismo i zagovor postavismo, ki bi naju to pogovoril, da zaostaje g(ospo)dinu 25 grivan i da imenje gubi. I bi pisano pred timi dobrimi ljudmi gori rečenimi i on dan kako gori. Ja Tomaš Šukal darovah Grguru Šuklu jednu moju njivicu poli njegove zemlje, počanši od bresta, potokom idući do Kiršićeve meje, tu meju gori idući pod kamen zdola pod Šukla Mataka meju na uvrate i ondi opet vodotečinu k brestu. Ondi se meje stase. A Grgur meni darova 1 dukat i širokih 60 dobrovoljnim zakonom i vekuvečnim zakonom. I opet ja Grgur darovah Tomašu i njega bratom jedan kus trsja pustike, vse ono, ča me pristoji od Martinca Vakadančića, večnim zakonom. I zagovor bi postavljen, ki pogovori, da zaostaje g(ospo)dinu 25 grivan i da gubi imenje. I to bi pisano to leto i ta dan i pred timi dobrimi ljudmi gori rečenimi. Ja napisah Martinus Klarich u Hernetiću in anno 1563.