VJESNIK 12. (ZAGREB, 1910.)
Strana - 65
65 sta g(ospo)d(i)n Juraj, plebanuš i brat naš, ne budući razdilan s pokojnim bratom svojim Martinom ni z ditcu njegovu. Tu cini se š njimi za to iminje. a to iminje leži v pol(ji) oralskom i proda.mu Jure Slipčić ledinu 1. i opet Jure Škirin nakon ledine sinokošu 1., i bi cena ledini i sinokoši dukat 6, odmita od te zemlje beča 2. I opet Jure Marčac proda ledinu 1. polag te iste ledine, ča se zove „Jaruga", za zlate 3 i pol, odmita beča 2. A toj vsej zemlji meje stoje od puti općinskoga meju Andrija Šebetića do ora(n)ice, z druge strane meju Perete Babica do sinokoše. I prodaše to rečeno imenje zgora rečeni g(ospo)d(i)nu Jurku, njemu i njih ostalu, a oni kupiše sebi i svomu ostalu vekuvečnim zakonom neodzvanim voljni uživati, darovati, prodati i za dušu ostaviti. I platiše im vse do beča. I na to biše aldomašniki i ovodniki dobri i počtovani muži Andrej Šebetić, ki b(og)a na to moli, Grge Babić, Mihalj Črnavić, Matij Krajač, Marko Sedlar i ja pop Luka Novaković, ki pisah ta list, budući na to prošen dobrovoljnim zakonom ot obiju stranu. I ka strana to pogovori, ostaje grivan 20 tr 5. I ja Sime sudac, videći obi strani dobrovoljni, postavih pečat plemensku zdola visuću za višu pravdu i više verovanja. V letih g(ospo)dn(i)h 1535. Glagolski original na pergament u hrv. zemaljskom arhivu u Zagrebu. Pečat otkinut. 7. U Pečnom 1538. Lovrinac Cogulić prodaje komad vinograda i puste zemlje Viđahu iz Perne. Ja Lovrinac Cogulić dajem na znanje vsim i vsakomu, komu se pristoji i pred kih obraz priđe ta moj list otvoren, kako ja, imajući veliku potribšćinu s mojom ditcom, i počeh prodavati jedan mal sadić vinograda, a š njim jedan kus puste zemlje i počeh nuditi bližne i dalne jednoč i drugoč po zakonu i pokloniše se bližni i dalni, nego priđe k mani Vidak is Perne i poče se s manom činiti i učini se s mano za t viš(e) rečeni sadić i za tu zemlju. I na to ju prodah, u tom slobodan budući, za 3 dukate i za 5 širokih s tim zakonom, da ima više rečeni Vidak davati desetinu u Pernu svetoj Mariji za mojih mrtvih duše, a mani ili mom ostanku dohodak, jednu pogaču, ter pile, ter sodinov 12, a ja mu z dobrimi muži opeljah tu zemlju i mednike postavih. To su meje, najprvo doli gredući velikim putem, samo izlagajući od puta jednu malu obricu, dohodeći k sadiću Havuzića, vrnuti se je doli prek puta na Oklukah pod sadić Havuzića, ondi je mednik ukopan, od onoga mednika pod ubrižjom uz hrastić mednik ukopan, od toga mednika u treti 5
