VJESNIK 11. (ZAGREB, 1909.)

Strana - 111

111 Kojega su pređi vsegdar verni bili, To je sad sramota, gospodine mili. Svetlomu cesaru, kralju i orsagu, Ki si svoje slavno ime posl 1 k vragu, Po nekeh tolnačeh tržec si bil postal, Zelejuć i hlepeć, da b' sam zmožen ostal. Tolnačnica ti bese Katarina Tržec / Kojoj pridavak daje pravi tržec, Tržila je dosta s tvojim dugovanjem, Suknom, solju, z oljem, z dobrem ino hmanjem. Vzela se je sada na kramu veliku Želejuć i hlepeć na kraljevsku diku, Govoreć tebi: „srce moje, duša, „Ni još jedno trštvo, nek se sad pokuša. „Sanjala sam noćas, da još bum kraljica, „K čemu su prilična rumena moja lica, „Pošljemo knigu do čestita cara, „Da smo ostavili našega cesara. „Da mu je horvatski orsag vas podložen, „Kajti je on jak ali i kruto prezmožen. „Naj sim anda dojde Ferenc Bukovački, „Dobar z nami bude i moj brat Tržački. „I naj sim dojde Ferenc Berislavić, ,,Ki je vazdar veren ne listor sad prvić. „Još jeden bit mora z Turovoga polja „Boltizar Pogledić, to je moja volja, „Ter neka oprave ovo dugovanje, „Za koje nim damo zemelsko imanje. „Ova druga još budu hotela imati, ,,Moravce(?), Kerestinec hoćemo im dati.: „Za lepa imanja radi idu k caru, i „Ostavljući boga i. vsu veru staru, „Ar Juraj Malenić i on nas je služil, ,,Ce mu kaj ne damo, bude on nas tužil!" „Kaj mi, srce moje, jur govoriš zato, „Cesarsko imanje ostavil sem na to, „Itak ovde ima, štimam, negde dvore, , „Ter se onak skupa vse držati more.