VJESTNIK 6. (ZAGREB, 1904)
Strana - 236
236 LXI.—LXII. 6. svibnja 1747. u Zagrebu. Preslušanje svjedoka Petra Cvalarića u parnici proti Barbari Perušić i drugaricam. Anno domini 1747. die vero 6-ta Maii, Zagrabiae in domo illustrissimi domini comitis Christophori Orssich (titt.) omnino intra muros et moenia liberae et regiae civitatis Montis Graecensis Zagrabiensis comitatuique ejusdem nominis adjacentis. Providus Petrus Czvalarich alias Perussa comuniter vocitatus, homo et subditus spectabilis et magnifici domini regni vicebani Joannis Rauch (titt.), annorum circiter 36, coram me personaliter constitutus, sub praevio corporali eoque solemni eatenus praestito juramento, sequentia poveda: Da je naimre pred jedno četirmi letmi čul sebi povedajuč bližne susede svoje, naimre jednu Katu Pirichky rojenu Mike Turka ženu, drugu Maru Porodecz rojenu pokojnoga Iveka takai Türk zvanoga" udovu, koja je zatem navredom zanemela, i to okolu božica, podložnikov drugač gospona oberst-bohtmajstra llliasicha, da se je njemu grozila pred napisanemi susedami njegovemi po nekuJiko puti Kata Szklebecz rojena Joška Rakoczia žena, podložnika gospona Jurja Sztolnekovicha, po pervo plebanuša Puščanskoga, naimre kada se je kaj š njum vu susèdstvu polarmal, govoreča: „Daj bože, da bi me samo jenkrat s kakvem drevom vudril, ter da bi ga Rakoczicza k rukam svojem dobiti mogla, da bi ga tak nâpajsala, da bi se moral končemar jedno dve lete betežen napočivati, da bi pametil do smerti svoje, kak se lučke žene biju!" Koj svedok valuje nadalje, da kada bi ju bil sam preklainsko leto, nekak po trojakeh, istu Rakoczicu pital: „Moja draga, jeli to istina, da se ti meni nagražaš pred Turkinjami, da bi te samo jenkrat s kakvem drevom vudril, da bi mi vučinila, da bi cele dve lete betežen moral biti?". Na koje pitanje da je svedoku Rakoczica odgovorila, da je to istina, da mu se je grozila, ar da on imâ vu svojem dvorišču s čem bi mu to mogla vučiniti, samo da bi k onomu, ono dervo, s kojem bi ju vudril, k rukam svojem dobiti mogla. Actum anno, die, mense et loco, quibus supra. Coram me Georgio Dragovanich, incl. cottus Zagr. judlium m. p. * Anno domini 1747. die 6. Maii, Zagrabiae, in domo regnicolari, in loco consessus judiciorum criminalium, testis in inquisitione sub nro 5-to ad Judicium reproductus, Petrus videlicet Perussa, sequentia adidit. Da kada bi se bil pred jedno četirem letmi z Rakoczicum Katum polarmal i pokaral zbog toga, kaj mu je črešnje iz njegove črešnje prez njegova dopuščenja po večput jemala, da mu se je nagrozila, da ne mora dugo vremena biti, kaj mu kak milo ne bude, i da mu je sproti ono leto, kada se je za črešnje z Rakoczicum pokaral bil, zaoela je najpervič od verhunca sehnuti, tak daje i isto leto i sa vsehnula, akoprem je još mlada bila. Item poveda, da je čul sebi povedajuč Jureka Sklebca, podložnika gospona Jurja Sztolnekovicha po pervo plebanuša Puščanskoga, ovu pcešesnu korizmu vu tersju Mikule Popovića kolečega, da je naimre ovoga prešesnoga božica na večer bila došla k njemu sestra njegova Kata, Iveka Rakoczija žena, koja je sada ovdje vu vuze, otca svoga niti njegovoga doma ne najduča, i prosila ga, da bi joj dal one slanine, koju je k božicu zaklal, koje da je pred otcem ne smel načeti, nego da joj je dal devenic černeh
