VJESTNIK 4. (ZAGREB, 1902)

Strana - 1

Hrvatski zavod u Rimu. Svetojeronimski zavod u Rimu bio je ovih zadnjih šest mjeseci predmetom evropejskoga novinstva i diplomatskoga poslovanja. I rek bi, da ti odnošaji, i ako im je napetost donekle jenjala, nijesu prestali; niti će tako brzo. Pošto se radi o hrv. narodnoj instituciji, treba da joj prošlost osvjetlimo, tim više, što se je dosele o tom predmetu kojekako pisalo; a sada možemo razpolagati novim gradivom i sa svestranoga gledišta. Da se odužimo predjašnjim piscima, koji su se ovim predmetom bavili, izvjestit ćemo najprije izcrpivo o literaturi. Već šestnaestoga vieka je rimski kroničar Fanucci površno ocrtao najstariju povjest svetojeronimskoga gostinjca, u svojoj Storia delle opere pie di Roma, izradjenoj za pape Grgura XIII. (1573. do 1585. g.), što se u rukopisu br. 625 čuva u Kasanatovoj knjižnici u Rimu; te je odlomak iz istoga već priobćio o. Ivančić (La questione di S. Girolamo de' Schiavoni in Roma, Roma 1891., II. Documenti, 186, br. LXXXVII.). Povjest gostinjca najprije bi izcrpivo opisana u parničnoj obrani odvjetnika Pappafave 1654; godine, koju je svetojeronimska bratovština na svoj trošak tiskala. Nuzgredice se takodjer ovim pitanjem baviše još i. Piazza, Opere pie di Roma, c. IV., p. 572, c. X., p. 117; pak Alvero, Roma in ogni siato, p. 71, kao što i drugi spisatelji rimskih provodića. Po ovim piscima je pak dosta izcrpivo oslikao povjest svetojeronimske bratovštine, gostinjca i crkve učeni pobočnik pape Grgura XVI., Rimljanin Gaetano Moroni, u svojem „Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica", Venezia 1842. i d. u posebnim člancima: S. Girolamo degli Schiavoni, sv. XII., 47; Schiavonia, sv. XLIL, 165, i u drugim člancima, u ovima dvama označenima. Kukuljević je medjutim svojim člankom Ilirski zavod i crkva sv. Jerolima u Rimu u „Arkivu za povjestnicu jugoslavensku", I. (1851.), 105 i d., letimice ocrtao samo stariju povjest uz nekoliko važnih izprava. Specijalnije je najnoviju povjest svetojeronimske crkve obradio F. M. Gerardi, Deila Congregazione Illirica e de' nuovi affreschi nella chiesa di S. Girolamo, Roma 1853. Nu sustavnu povjest, i ako lih orisanu, bratovštine, crkve, kaptola i kolegija sv. Jeronima pružio je Mngr. Chaillau, u časopisu Analecta juris pontifiai, CXXI. livraison, Mars 1886., p. 203—224; člankom: Collège ïllyrien, Origine de V hôpital national de saint Jérôme à Rome pour 'les Dalmates, Croates, Bosniens et autres peuples d'Illyrie. Chapitre de chanoines fondé par le pape Sixte-Quint. Collège établi à Rome par disposition de Pie VI. pour lés séminaristes d'Illyrie. Décision de la S. Congrégation des Evêques et Réguliers ordonant la réouverture du collège avec un nouveau règlement. Ovaj članak iztiče se nad predjašnjim publikacijama, jer donosi najvažnije izprave bilo po cielo, bilo u izvadku. 1