VJESTNIK 4. (ZAGREB, 1902)

Strana - 255

255 prigodom otimalo i pravo seljačko blago, za obskrbu vojske a i za plien, koji su regnikolarski vojnici smatrali kao vojničko svoje pravo, pošto su bezplatno u boj pošii. — Iz Zagreba se nikakova hrana nije pošiljala, te konferencija javlja podbanu: „Quoniam item desideratae annonae administratio, hine veluti loco remotiori ardua plane ac pro celeriori effectu votorum DVrae impossibilis esse censuit conferentia, eandem annonam in quantum a tumultuantibus haben non posset ex vicinis praecedentis Militiae Bonis ac Dominys saevam tumultuantis plebis rabiem evadentibus, respectu et discrimine absque omni erga dandas iis quietantias, aeeipiendam super administratae annonae quantitate, solutionem ex Cassa Regni obtenturis

1

." Poglavarstvo grada Varaždina takodjer javlja, da ne može vojsci kruha slati, jer su mlinovi na Dravi zamrznuti

2 te tako ne preosta ino, nego dopustiti vojnikom, da pliene seljake i od pliena živu. Naravski, da su uslied toga vojnici plienili i preko svojih dnevnih potreba, te otimali seljakom konje, rubeninu, željezninu, oružje, orudelje, odielo, platno i druge stvari, koje nisu bile potrebne za uzdržavanje vojske, plienili su pako ne samo seljake, već i vlasteline. Podsudac Pisačić piše: „ovde vu Radoišću niti je človeka niti marčeta, nego su sve razvlekli kaj naši soldati, kaj drugi na sve strane . . . ovde moram biti, da ne bi ljudem se ze vsem kvar činil, včera jesu tirali vu naše kumpanije volov sto naši soldati, vsaki si dobi, a ja nikaj, nego kaj trošim moje . . ., bil sem na Bisagu za mlinara, kaj sem mele priskrbil iz česa kruh imaju, a ja ga denes jel nisem, ni ga ovde već moći dobiti

3

." Radi blaga što su ga vojnici u Bisag dognali nastala je prigodom diobe pravda medju castnici, te su castnici počeli ostavljati vojsku. Uslied toga je podban, da zaprieči razpad vojske poslao svog pobočnika Nikolu Skerlcza k svim kumpanijam, da im javi, ako* se je dogodila kakova pomutnja kod diobe rogatog blaga, da će se to u buduće izpraviti, pak da se sva marha ima dopremiti k stopu, a ovaj će ju jednako u buduće medju kumpanije razdieliti ; za sada pako neka se primire, te neka neostavljaju tabora. Dvie kumpanije se ne htjedoše pokoriti već rekoše, da će one sve Što zapliene sebi zadržati. Podban je drugom sgodom poslao u Rakovec Skerlcza k turopoljskoj kumpaniji, da joj oduzme volove, što su ih Turopoljci oduzeli vlastelinom, pak kad on htjede taj nalog izvesti i volove im oduzeti, baciše neki puške na zemlju, veleći, da od njih zavisi spas Zagreba, pak da ne će u tom nepovoljnom vremenu se badava mučiti, te ako im se ne dozvoli plienitba „libera illimitataque praedandi licentia" svi će tabor ostaviti i kucam se svojim povratiti *. Još veće neurednosti nastadoše, kad se je regnikolarnoj vojsci pridružila još i mnogobrojna vojska banske krajine. Prvi odio te vojske stigao je u Zagreb 8. ožujka, i to 600 momaka pod vodstvom podpukovnika Brnjakovića, 1 Arkiv b. Raucha br. 159. Ex conf. SS. et 00. celebrata 7j3 1755. in arce Epali — podbanu Rauchu. 2 Arkiv b. Raucha br. 233. Poglav. grada Varaždina 12|3 1755. Rauchu. 3 Arkiv b. Raucha br. 230. Pismo Gašpara Pisačića 7]3 1755. Rauchu. * Kr. Arhiv u Zagrebu 1755. Acta Banal, ad N. 156. 5. Očitovanje Nikole Skerlcza bilježnika sudb. stola.