VJESTNIK 2. (ZAGREB, 1900.)

Strana - 57

57 podicljuje bratstvu Cvetkovića neke slobode

1 skoro na to 17. i 18. lipnja bijaše Toma u Brinju, odakle kao vikar Senja dopisuje s mletačkom republikom.

2 God. 1395. spominje se Toma „miles strenuus magister Thomas de Okich" zajedno sa svojim sinom Benvenutom, i to u povelji zagrebačkoga kaptola, kojom je opet bratstvu Cvetkovića podielio nove slobode.

8 Zadnji put spominje se Toma vikar senjski u listini kralja Sigismunda od g. 1406., kojom se uredjuju medje posjeda okićkoga grada, kako ih je popisao zagrebački kaptol god. 1395 * Benvenut sin Tome spominje se izim god. 1395. još i god. 1397. u jednoj povelji palatina Nikole Gorjanskoga.

5 Benvenut držao je grad Okić nakon smrti svog otca Tome sve do god. 1416., kad ga je prodao za 10.000 zlatnika knezu Nikoli Krčkom. Izmedju god. 1416.-—1419. (1. lipnja) umro je Benvenut (de Ochio). On je ostavio dva sina Tomu i Ladislava (Lacka). Ovoj dvojici dugovaše knez Nikola Krčki 10.000 dukata. Za ovaj dug prodao im je za uvjeke svoj grad Cetin. Pošto je to učinio, izdaše mu braća Toma i Lacko, sinovi pokojnoga Benvenuta de Ochio, u Senju 1. lipnja 1419. izpravu, kojom izjaviše, da im je dug namiren.

6 Po novoj svojoj stečevini gradu Cetinu, uzeše se Bevenjudi pisati „Cetinskima" — „de Cetin". Ladislav i Toma Cetinski udaše god. 1425. svoju sestru Katu za Ivana Glajnara-Ostrožinskoga, davši joj miraz od 500 for. i to u dohodcima od sela Krstinje, Gnojnice ili Dragoslavaca.

7 Iza god. 1435. kupiše opet od Bartola Glajnara, kapetana kneza Celjskoga, imanje Ostrožin kod Bovića, po kojem se opet uzeše pisati „Ostrožinskima" „de Ostrožin".

8 God. 1439. niesu više držali grad Cetin. Jedna listina bana Matka Talovca od ove godine veli, da su im grad Cetin oteli protivnici kralja (bez dvojbe knezovi Krčki-Frankopani). S toga, da im ban Matko nadoknadi gubitak Cetina, — kao upravitelj priorata vranskoga — oslobodi ih od svih podavanja i služba za grad Ostrožin, koji je bio pravo priorata vranskoga. Toma Ostrožinski imao je sina Ivana, kojemu je na uskrs god. 1466. knez Martin Frankopan, izpravom pisanom u gradu Lipovcu, predao grad Skrad na Korani, kao nagradu za prevelike zasluge njegova roda, koje su stekli za njega (Martina) u raznim prilikama i zgodama.

9 Po ovoj napokon stečevini, gradu Skradu, pisala se porodica Bevenjuda „Skradskima" — „de Zkrad", a uz to pisahu se i „Ostrožinskima". Ivan Bevenjud Skradski bijaše osobito odan knezu Martinu Frankopanu. U razmirici, koju je knez Martin imao sa svojim sinovcem Hanžom sinom 1 U kr. zemalj. arkivu: Doc. medii aevi. 2 Ljubić: Listine IV. 329. 3 U kr. zem. arkivu : Doc. m. ae. 4 Ibidem. 5 Ibidem. 6 Izvornik u arkivu senjskog kaptola. 7 Barabas-Thallöczy : Codex Blagayanus, doc. CLL pag. 276. 8 U arkivu jugosl. akademije. 9 Izvornik u arkivu jugosl. akademije.