VJESTNIK 2. (ZAGREB, 1900.)

Strana - 250

250 Noskovczi (S. str. 69. Noskovczy). 27. Praedium Obres (S. str. 69. Obres). 28. Pagus Csagjavicza (S. str. 69. Zagyavicza). 29. Pagus Sztarina (S. str. 69. Starina). 30. Pagus Uranisevczi (S. str. 69. Vranischlevczi). 31. Praedium Szenkovczy (S. str. 69. Cseskovczi). U Smičiklasovom djelu dolaze ova mjesta u sumarnom popisu Slavonije od 1698., a posebnoga popisa kotara ili distrikta virovitičkog nema. Districtus Szlatinensis. 1. Pagus Szlatina (S. str. 69. Sclatina\ 2. Pagus Vilijevo (S. str. 69. Vylevo). 3. Pagus Lippovacz (S. str. 69. Lippovacz). 4. Pagus Bukovicza (S. str. 69. Bukovicza inf,). 5. Pagus Kozicze (S. str. 69. Kozicz). 6. Praedium Tersztovnik (S. str. 69. Terstaunick). 7. Praedium Jaszen (S. str. 69. Jassen). 8. Pagus Szladojevczy (S. str. 68. Szladevczy). 9. Pagus Kuszonye (S. str. 69. Kuszonye). 10. Pagus Melliany (S. str. 68. Miliani). 11. Pagus Radoszlavczi (S. str. 68. Radoslavczy seu Radoszevczy) 12. Pagus Csabuna (S. str. 68. Szabona). 13. Pagus Packichy (S. str. 69. Bakizy). 14. Pagus Medenczy (S. str. 68. Medinczy). 15. Miholcz superior et inferior (S. str. 69. Maior et minor Myholyczy), 16. Pagus Nohadovcz (S. str. 69. Nahodovcz). 17. Pagus Pistricze (S. str. 69. Bistricze). 18. Pagus Budanicza (S. str. 68. Budanicza). 19. Pagus Resovacz (S. str 68. Resovacz). 20. Pagus Borovo (S. str. 69. Borovo). 21. Pagus Peselich (S. str. 69. Pesclich). Mjesta ovoga kotara su u Smičiklasovom djelu samo u sumarnom popisu Slavonije od 1698. pod „Districtus Veroviticzensis". Iza ovoga popisa mjesta slijedi alfabetički index imena mjesta po distriktima. Svršava se pako popis datumom i potpisom : „Actum Viroviticae die décima May 1698. Gabriel Hapsz Dicator". 0 drugom rukopisu u jednom od slijedećih brojeva „Vjestnika". Josip Purić. Proglas cara Karla III. (VI.) na bosansko pučanstvo od g. 1737. Po ugovoru, što ga je Karlo III. sklopio god. 1727. s Rusijom, morade se i on god. 1736. upustiti u rat, što ga je ova poduzela protiv Turaka. Karlove vojske udjoše sa tri strane u tursku carevinu. Četama, koje su polazile iz Hrvatske u Bosnu, zapovjedao je princ Josip Fridrik Hildburghausen, vojvoda saksonski. Primaknuvši se on Bosni, dade proglas carev, koji je napisan bio latinski, prevesti — kako sam kaže — na „slovinski" jezik i ujedno ga potkriepi sa svoje strane popratnim pismom, u kojem uvjerava, da će sve onako izvršiti, kako car u svom proglasu obećaje. U kr. zem. arkivu nalazi se takav jedan prijevod careva proglasa, priljepljen na popratno pismo princa Josipa Fridrika. Ovo potonje je originalno, na njemu se nalazi i vlastoručni potpis kao i u papiru pritisnuti pečat prinčev. Pismenica, kojom je napisan proglas i popratno pismo, jest ćirilica, te je prilično jasna. Evo tog proglasa kao i pisma prinčeva : Mi Karla šesti po božioi milosti odabrani rimski cesar svagda uzvišeni, kakono Nemačke, Španske, obadviu Sicilijah, Magjarske, Pemske, Dalmatinske, Horvacke i Slovinske zemle kral, veliki herceg austrianski, h(e)rceg burgunski, štaerski, karintski, kranski i birtenberski, vlastelin

1 Habspurga, Flandrije, Tirola i Goricie znano i očitno činimo sovim pismom svakome, koga se dotiče i koga bi se dotaknut moglo. Budući radi uzrokov iz knigah, koie jest po našoi zapovedi soveta našeg dvora voiničkog starešina i vlastelin imenom Kenigzek, velikome veziru pisao, svemu svietu dosta znano, po koih nai iastneše nai močneše moskovske carice i vladarice kakono virni zaveznik i ugovornik u rat i boi, koi medju istom caricom i Turčinom učinen iest, pristati potrebno moramo i zaradi toga iz onog koiese krstianskog principa pristoii miloserdja pervu brigu našu imati sudilismo, da budući prisilovani iaram fatamo i dižemo, ne samo narodu i vilaetu doklam dokuči 1 vlastelin = comes.